Наслови са блога "Јавна расправа - Стратегија подстицања рађања"

Наслови са матичног блога "Јавна расправа"

Наслови са блога "Јавна расправа - Закон о удружењима"

среда, 26. септембар 2007.

Јавна расправа о нацртима докумената који ће регулисати будући процес регистрације .RS Интернет домена

<Са сајта РНИДС>

Регистар националног Интернет домена Србије (РНИДС) обавештава јавност да су припремљени нацрти докумената који ће регулисати будући процес регистрације .RS Интернет домена. Ови документи стављени су на двонедељну јавну расправу, која ће трајати од 24. септембра до 8. октобра 2007. године. Сви заинтересовани могу наћи документе и формулар за слање коментара на сајту РНИДС. Ради се о документима који, између осталог, говоре о томе ко ће моћи да региструје .RS домен, на који начин, како ће тећи процес преласка са .YU на .RS, како ће се решавати спорови око .RS домена и како постати овлашћени регистар .RS домена. Након окончања јавне расправе, на основу пристиглих сугестија, скупштина РНИДС ће коначно усвојити поменуте документе, што ће бити важан корак ка увођењу у употребу новог Интернет домена Србије, које се очекује до краја године. Да подсетимо, међународна организација "Интернет корпорација за додељена имена и бројеве" (ICANN), сагласила се почетком септембра ове године са доделом новог националног Интернет домена Републике Србије, којим ће управљати РНИДС. Својом одлуком, ICANN је предвидео да се прелазак са .YU на .RS домене оконча до 30. септембра 2009. године.

Корисни линкови:
  • Општи услови уговора о регистрацији .RS дoмена

[Документ] [Ваш коментар]

  • Општи услови о раду овлашћених регистара

[Документ] [Ваш коментар]

  • Правилник о арбитражном поступку за решавање спорова око .RS домена

[Документ] [Ваш коментар]

  • Правилник о почетку рада rsTLD регистра и престанку рада yuTLD регистра
[Документ] [Ваш коментар]

уторак, 04. септембар 2007.

Коментари на Стратегију за подстицај рађања мреже удружења РОДИТЕЉ

Мрежа удружења РОДИТЕЉ

Београд - Нови Сад - Ниш

Сајт: www.roditelj.org

Емаил: mreza@roditelj.org

Тел: 064 / 33-77-983

30. 08. 2007, Нови Сад

Поштовани,

Достављамо Вам коментаре на Стратегију за подстицај рађања, коју треба да усвоји Влада Републике Србије. Коментари су резултат како рада чланова Мреже удружења РОДИТЕЉ, тако и вишенедељне расправе која се одвијала на сајту www.roditelj.org, и на Интернет форуму нашег удружења.

У нади и вери да ће многи веома корисни механизми, овде предложени, заиста и бити имплементирани и у пракси применљиви,

са поштовањем,

у име Мреже удружења РОДИТЕЉ

мр Драгана Ћорић

председница удружења РОДИТЕЉ-Нови Сад

Емаил: mreza@roditelj.org

Сајт: www.roditelj.org

064 / 33-77-983

Мрежа удружења РОДИТЕЉ започела је са радом 2006. године. Чине је Удружења РОДИТЕЉ у Београду, Новом Саду и Нишу која делују регионално покривајући својом делатношћу територију целе Србије Ми смо прво и једино удружење у Србији које се на свеобухватан начин бави и родитељима и децом.


Коментари на Стратегију за подстицај рађања

Мрежа Удружења РОДИТЕЉ, коју чине Удружење „РОДИТЕЉ“ у Београду, Удружење „РОДИТЕЉ-Нови Сад“ у Новом Саду и огранак Удружења „РОДИТЕЉ“ у Нишу, сачинила је коментаре на Нацрт Стратегије за подстицање рађања. Коментари су састављени на основу искустава и ставова чланица Мреже, као и на основу сугестија које су пристигле од стране других организација и појединаца.

Уводне напомене

Сматрамо да је веома важно да се приликом имплементације Стратегије узме у обзир да је жени потребно обезбедити основне услове да би се постигао адекватан животни стандард и да јој се на тај начин пружи могућност избора о томе колико деце ће да роди. Мере директне или индиректне финансијске подршке породици неће донети жељене резултате докле год се трендови дискриминације у запошљавању и раду, али и у разлици у плаћености између женског и мушког рада, не прекину.

Потребно је додатно разрадити механизме којима се случајеви дискриминације приликом запошљавања санкционишу. Сматрамо да је нереално очекивати да ће жена јавно да се открије и Министарству пријави таквог послодавца јер није довољно заштићена, тј. не постоји никаква гаранција за њену даљу нормалну егзистенцију ако то уради, тако да су жене обесхрабрене на самом почетку.

Такође, случајеви дискриминације су јако тешко доказиви и с тим у вези је потребно ускладити и законодавство јер практично не постоје механизми путем којих жена може да докаже да је доживела дискриминацију по основу материнства или будућег материнства.

Када је у питању вантелесна оплодња коју финансира држава, потребно је изменити систем одабира тј. позивања парова јер је до сада систем био да се парови позивају по датуму пријаве што је врло неповољно, јер су многи парови аутоматски искључени из процедуре с обзиром на то да су до датума позивања прешли старосну границу за финансирану вантелесну оплодњу.

Нацрт Стратегије је, даље потребно ускладити са Стратегијом за смањење сиромаштва, Националним планом акције за децу и Стратегијом развоја социјалне заштите, односно потребно је наћи тачке поклапања и на њима градити међуресорну и тематску сарадњу.

Конкретне сугестије

Чини нам се веома грубим одређење у самом уводу да је "рађање деце ослобођено моралног и егзистенцијалног притиска постало ствар наизглед слободног избора појединца". Нажалост, на овакав начин се само још више исти феномен истиче у негативном контексту, као да је рађање детета у условима ванбрачне заједнице или од стране самохраних мајки нешто што је нелегалан и неморалан чин. Супротно је либералном концепту који се ова стратегија управо труди да усвоји, стога предлажемо измену ове формулације у нешто блажу, јер одаје утисак да је услед притисака држава одлучила да легализује неморал и сада сви живимо у неморалу, срећни и задовољни, а држава је то морала да учини.

Слажемо се да је политички одговор на феномен недовољног рађања деце потребан, али не и једини могућ. Наиме, политички одговор треба више да буде усмерен на постизање благостања у држави, сигурности у погледу запошљавања, посебно жена, и законске забране дискриминације жена не само по основу тренутног или будућег статуса мајке, већ и по основу тога што су једноставно жене. Србија још увек робује традиционалистичком патријархалном моделу схватања жене и њене улоге у друштву као особе задужене искључиво за рађање и бригу о деци и домаћинству, док мушкарци ратују. Измена правца политичког одговора је потребна првенствено на овом нивоу, јер тек тада можемо рећи да се појам демократија правилно употребљава у данашњој Србији и нуди једнаке шансе свима.

У даљем тексту коментари су исписани обичним фонтом, док болдован текст представља текст Стратегије на који се односи коментар.

I 3. Појединачни циљ 1. 1. Директна финансијска подршка породици

Месечна исплата материнског додатка незапосленим мајкама у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до навршене три године живота детета.

Да ли то значи афирмацију незапослености мајки до дететове треће године и надаље до њиховог пунолетства, ако су рецимо у питању треће или четврто дете? Да ли то значи враћање на већ споменути негативан став према женама које само треба да рађају? Иако смо свесни да управо од репродуктивне способности жена зависи и повећање наталитета, не желимо да прихватимо да то постане и једина сврха постојања жена. Једна од могућих последица тога може свакако бити и повећани наталитет праћен порастом броја незапослених жена, али и тенденција рађања деце из искључиво финансијских разлога, што је веома лоше.

Месечна исплата породичног додатка породицама за треће и четврто дете у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до пунолетства.

Не видимо зашто се посебно наглашава ова мера, будући да је она и данас присутна. Да ли би то значило обуставу ове финансијске помоћи породицама које би примале помоћ до 2010 године?

Накнада зараде у пуном износу за време трудничког боловања.

ПОТПУНО ПОЗДРАВЉАМО! Наравно, у нади да ће се посебно приватни предузетници-послодавци ове мере придржавати, и да неће услед тога доћи до таласа отказа трудницама.

Осигурати бесплатне уџбенике за предшколско, основно и средње образовање за свако треће и четврто дете.

Суочени смо и са недавном изјавом министра просвете да већ сада, из финансијских разлога, држава није у могућности да осигура бесплатне уџбенике за све прваке у основним школама, јер ђака "има пуно". Стога, нисмо сигурни да ће то бити могуће за треће или четврто дете у породици, иако тих породица свакако има мање, јер је овде изгледа опет на делу политичка воља пре него конкретне финансијске могућности. Такође, постављамо питање, шта се дешава са породицама које имају више од четворо деце, да ли ће родитељи бити принуђени да плаћају уџбенике за сву другу децу (нашем Удружењу су познате и породице са десеторо до дванаесторо деце).

Ослобађање од плаћања ПДВ-а при куповини првог стана породица са децом где је један родитељ млађи од 35 година.

Разумемо да је у питању афирмисање младих брачних парова и породица са децом, али требало би имати у виду да транзициони процеси у Србији све више померају границу рађања, чак и заснивања брачне или ванбрачне заједнице. Као последица тога, све више жена које, не својом вољом, не стижу да изнесу прву трудноћу пре 35 године. Стога сматрамо да је у тачкама 6,7 и 8 потребно извршити измену (Обезбеђивање повољних стамбених кредита за парове до 35 година, уз могућност смањивања висине износа кредитних рата са повећањем броја деце у породици), померити старосну границу на 38 година или додати "или где је дете млађе од 7 година.

II 4. Појединачни циљ 1. 2. Индиректна финансијска подршка породици

Све мере су заиста адекватне и потпуно их поздрављамо и подржавамо.

III 5. 2.2.2. Посебни циљ 2. Усклађивање рада и родитељства

Иако нови Закон о раду предвиђа овде споменуто клизно радно време исто се нажалост у пракси и не поштује превише, посебно код приватних послодаваца, код којих тренутно има више радних места у понуди, по чему су дефинитивно конкурентни са тржиштем слободних радних места у државним и друштвеним фирмама. Сматрамо да је потребно успоставити стабилну и континуинирану комуникацију са одговарајућим органима, првенствено инспекцијама рада и тржишним инспекцијама, у циљу контроле али и превенције негативне праксе.

Појачана контрола од стране инспекцијских служби да би се онемогућило послодавцима да спроводе прикривену дискриминацију жена које желе да рађају децу у непосредној будућности и мајки са малом децом.

Потпуно подржавамо. У питању је тзв. концепт ЗАШТИТЕ МАТЕРИНСТВА, који управо захтева забрану дискриминације жена по основу будућег или тренутног статуса мајке. У том смислу, као додатну конкретну меру предлажемо Министарству ратификацију Конвенције Ц183 и протокола П191, који управо о томе говоре, а на шта нас и обавезује чланство у МОР-у.Иницијативу за ратификацију ових међународних докумената су покренуле женске секција Синдиката, а Удружење РОДИТЕЉ је такође подржава.

Подршку пружамо и по питању предложених мера о усклађивању рада вртића, будући да нови захтеви радног времена родитеља захтевају и дуже остајање на послу. Званично, предшколске установе обављају своје делатности у периоду од 7 до 16 часова сваког радног дана. Међутим, у пракси то значи да дете излази из вртића већ око 14 часова, док су родитељи одсутни, односно на послу бар још неколико сати. Додатно ангажовање радне снаге, бебиситерки и других чланова породице, цео процес чини мучним и неприхватљивим за све. Имајући то у виду подржавамо и предложену меру додатног стручног оспособљавања кадрова који обављају васпитно образовни рад са децом најмлађег узраста, јер смо сведоци застарелих и неприлагођених метода рада, као и мањка простора у вртићима за сву децу.

Апелујемо овом приликом на ресорно министарство и сва друга министарства да се више посвете и изградњи нових објеката за боравак деце предшколског узраста, пошто смо сваке године суочени са "листама чекања", услед немогућности све деце да се упишу у вртић, чије је похађање сада обавезно. Примера ради, према последњим подацима, на смештај у установама предшкосле установе «Радосно детињство» у Новом

Саду чека још око 1000 деце иако се у званичним изјавама тврди да су «значајно повећани смештајни капацитети ове установе». И овде је потребан политички одговор, лишен сваке предрасуде по било ком основу.

Као добра мера може се сматрати и могућност превоза деце до вртића. Управо због веома променљивог радног времена родитеља, превоз деце обављају све чешће врше други сродници, што заиста не би било неопходно уколико је могуће постићи овај договор. Пракса превоза деце до вртића и школа засад је само привилегија приватних вртића и основних школа, док би заправо требало да буде значајно олакшање родитељима чија деца похађају и државне установе, јер примери такве праксе имају вишедеценијску традицију у свим развијеним државама света.

IV 2.2.3. Посебни циљ 3. Снижавање психолошке цене материнства

Сматрамо да је потребно побољшати услове у породилиштима до стварања атмосфере достојанственог рађања и радости, а без утиска да је породиља у болници јер нешто није у реду са њом. С тим у вези је свакако и преко потребна промена односа особља према породиљама, будући да су мајке посебно у првим сатима након порођаја изузетно осетљиве а често изложене ниподашавајућем и омаловажавајућем односу медицинског особља. Веома је битно и повећати трајање и обим услуга патронажне службе након порођаја.

Појединачни циљ 3.3. Истицање значаја улоге оца у подизању детета

Подржавамо и овај циљ Стратегије. Према истраживању Института за друштвену теорију, од ступања на снагу Породичног закона 2005 године, само 15 мушкараца је користило одсуство са посла ради неге детета, и то искључиво због смрти мајке. Надамо се да ће планиране мере помоћи да се

промене неки ставови традиционалистичког схватања улоге мушкарца у подизању и васпитању деце, јер чињеница да ће повремено мушкарци више бити ангажовани у том "женском послу" не би требало да умањи њихову сврху постојања, нити да им одузме углед. У том погледу, веома корисна мера може бити и обезбеђивање услова за присуствовање оца порођају и укидање наплаћивања за исто.

Појединачни циљ 3.4. Јачање компетенције за испуњавање родитељске улоге

Подржавамо и овај циљ, штавише као Удружење које се управо и бави промоцијом родитељства, са својим скромним ресурсима, стојимо Министарству на располагању приликом имплементације и мониторинга ових мера.

Појединачни циљ 4. 1. Едукација у школама адолесцената за очување репродуктивног здравља

Подржавамо и овај циљ, штавише као Удружење које се управо и бави промоцијом родитељства, са својим скромним ресурсима, стојимо Министарству на располагању приликом имплементације и мониторинга ових мера.

Појединачни циљ 4. 2. Развој мреже саветовалишта за репродуктивно здравље младих

Подржавамо и овај циљ, штавише као Удружење које се управо и бави промоцијом родитељства, са својим скромним ресурсима, стојимо Министарству на располагању приликом имплементације и мониторинга ових мера.

V 2. 2. 5. Посебни циљ 5. Борба против неплодности

Један од веома честих проблема младих брачних парова је неплодности, а у циљу његовог што лакшег превазилажења, потребно је раширити мрежу центара за решавање проблема неплодности по Србији и тако омогућити доступност центара што већем броју корисника.

Оснаживање здравственог система за ублажавање абортусног проблема повећањем обима коришћења модерне и ефикасне контрацепције и кроз континуирану едукацију лекара о садржајима релевантним за квалитетно саветовање жена о контрацепцији.

Сматрамо да би овај вид едукације обавезно требало да укључи и мушкарце, јер према последњим истраживањима рађеним у свету управо су мушкарци ти који, и поред вискоог степена свести жена о потреби коришћења контрацептивних средстава, одбијају да их користе из потпуно несхватљивих разлога.

Такође, иако свесни да је контрацепција првенствено средство спречавања настанка нежељених трудноћа, истичемо да то «ублажавање абортусног проблема» може отићи у погрешном правцу, а то је могућа забрана употребе абортуса као начина за прекид нежељене трудноће.

Појединачни циљ 5. 3. Пружање стручне помоћи паровима са проблемом неплодности

Подржавамо и овај циљ, и још једном скрећемо пажњу на потребну измену у систему одабира тј. позивања парова. Досадашња пракса је била да се парови позивају по датуму пријаве, што то је врло неповољно јер су многи парови аутоматски искључени из процедуре, прешавши старосну границу за финансирану вантелесну оплодњу.

Појединачни циљ 6. 1. Очување и унапређење здравља жене у периоду пре трудноће

Појединачни циљ 6. 2. Побољшање квалитета здравствене заштите током трудноће и порођаја

Подржавамо ове циљеве, и наглашавамо да се под здрављем жене мора подразумевати не само физичко, већ и психолошко стање жене, односно заштита жена од стреса првенствено на радном месту, који може имати негативан утицај на зачеће, одржавање трудноће и бригу о детету старости до три године.

Појединачни циљ 7. 1. Активирање система образовања и васпитања као кључног носиоца и реализатора програма популационе едукације

Мисија нашег Удружења је подршка и рад на стварању бољих услова за родитељство, долазак деце на свет и њихово одрастање. Циљеви нашег рада су побољшање информисаности и едукованости родитеља у Србији о њиховим и правима њихове деце, као и о начинима остваривања ових права, затим подизање нивоа свести јавности о проблемима у вези са родитељством кроз јавно заступање и медијске кампање, и даље јачање и развијање организације кроз програмски развој, континуирану едукацију, као и развијање партнерстава у овим областима.

Имајући све то у виду, подржавамо како формалне начине оваквог образовања тако и неформалне едукације, које сходно стручним капацитетима чланова нашег Удружења можемо радити , на пример учешће у изради приручника за родитеље.

Напомињемо да већ имамо припремљен ИНФОРМАТОР ЗА РОДИТЕЉЕ, који обухвата неке од одредница споменуте у овој Стратегији.

Активирање установа здравствене и социјалне заштите, образовно- васпитних институција, привредних организација, цркве и невладиних удружења у циљу стварања позитивне популационе климе у локалној самоуправи.

Најчешћи проблеми са којима се суочавају родитељи који су нам се обраћали били би адекватно решени уколико би се остварио овај циљ Стратегије, дакле појачана, континуинирана и свеобухватна едукација родитеља и будућих родитеља о изазовима који их очекују у овој сфери. Сматрамо да је генерални ниво информација које млади поседују приликом заснивања породице прилично низак, што је свакако био и један од разлога формирања нашег Удружења. Стога подржавамо овај циљ.

VI 2.2. 8. Посебни циљ 8. Активирање локалне самоуправе

Поред органа локалне самоуправе, који би требало да буду носиоци неких значајних активности из ове Стратегије, као и да врше мониторинг, сматрамо да може бити веома значајно и активирање установа здравствене и социјалне заштите, образовно-васпитних институција, привредних организација, цркве и невладиних удружења у циљу стварања позитивне популационе климе у локалној самоуправи.

понедељак, 30. јул 2007.

Јавна расправа о стратегији подстицања рађања

Министарство рада и социјалне политике је покренуло јавну расправу у вези стратегије подстицања рађања. Коментари могу да се пошаљу на адресу aleksandra.miletic@minrzs.sr.gov.yu.
У циљу стимулације дијалога покренут је блог "Јавна расправа - Стратегија подстицања рађања" (http://strategija-podsticanja-radjanja.blogspot.com/) где се исто могу коментарисати поједини делови Стратегије јер ће бити доступни Министарству. Стратегија може да се преузме са адресе или на овом блогу.
Рок за слање коментара је до краја августа.
Садржај блога је следећи:
РСС фидови су:

СТРАТЕГИЈА ПОДСТИЦАЊА РАЂАЊА (1. ФЕНОМЕН НЕДОВОЉНОГ РАЂАЊА ДЕЦЕ)1.1. Одређење

ПРЕДЛОГ

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади(,,Службени гласник РС’’, бр.55/05 и 71/05 - исправка),

Влада доноси

СТРАТЕГИЈУ ПОДСТИЦАЊА РАЂАЊА

1. ФЕНОМЕН НЕДОВОЉНОГ РАЂАЊА ДЕЦЕ

1.1. Одређење

Рађање деце као позитивна природна компонента непосредно утиче на ревитализацију обима становништва и његове старосне структуре. Оно врши ове две важне демографске функције само ако његов ниво задовољава најмање потребе простог обнављања становништва. Отуда, било који ниво рађања који онемогућава да оно врши ове две функције је недовољно рађање, које раније или касније води у депопулацију и прекомерно старење. Критичност недовољног рађања је тим већа, што је оно дубоко условљен, самим тим дугорочан феномен и што је, у условима ниског нивоа морталитета становништва, основни природни динамичан фактор демографских промена.

Недовољно рађање, поред непосредних утицаја на демографски развитак, делује и посредно, што га чини још критичнијим фактором. Ову врсту утицаја оно врши преко старосне структуре укупног становништва, пошто у условима све већег старења становништва општи морталитет расте и тиме додатно смањује ефекте ионако ниског и недовољног рађања. Осим тога, трагови недовољног рађања у старосној структури дуго трају, тако да и у условима пораста репродукције до потреба простог обнављања, депопулација и старење становништва се једно време настављају. Важност овог утицаја је тим већа што губици у броју становника настали за време депопулације не могу да се надокнаде достизањем нивоа репродукције који обезбеђује просто обнављање, већ само уколико ниво репродукције становништва oдређено време буде изнад потреба простог обнављања.

1.2. Досадашње тенденције

1.2. Досадашње тенденције


Рађање деце далеко испод потреба простог обнављања становништва обележава и демографски развој и демографски моментум Републике Србије. И Република Србија без аутономних покрајина (у даљем тексту: Централна Србија) и АП Војводина су се са феноменом недовољног рађања суочиле још средином прошлог века. Већ у 1971. години стопа укупног фертилитета била је за око 15% нижа од потреба просте замене генерација у Централној Србији, односно за готово 20% у АП Војводина. У том интервалу вредности стопа се углавном стабилизују у следеће две деценије на оба подручја.

Нисконаталитена подручја Републике Србије у деведесетим годинама XX века карактерише јасан пад рађања. У Централној Србији стопа укупног фертилитета између 1991. и 1999. опала је са 1,73 на 1,40, а у АП Војводина са 1,72 на 1,43 детета по жени. У 2000. и 2001. години ниво рађања у Централној Србији и АП Војводина бележи лагани раст, а у периоду 2001-2004. је стабилизован.

У 2005. години на оба подручја се региструје јасан пад нивоа рађања који је делимично условљен променом методологије.

Другим речима, ниво рађања је чак 30% испод потреба простог обнављања становништва, када се Република Србија посматра као целина (без података за АП Косово и Метохија), што значи да ће следећа генерација жена бити за готово једну трећину мања по броју у односу на садашњу. Но и поред тога, стопа укупног фертилитета у Републици Србији са вредношћу од 1,45 је изнад европског просека који износи 1,4 детета по жени.

Феномен недовољног рађања деце је законит процес који није успело да избегне ниједно развијено друштво. Но, недовољно рађање деце није реалност само у развијеним земљама и не само западне цивилизације. Данас се, шта више, 61 земља суочава са рађањем деце испод потреба просте замене генерација.

1.3. Детерминистичка основа

1.3. Детерминистичка основа


У
основи савременог репродуктивног понашања налазе се неки од битних фактора који су део наше цивилизације, било да представљају њена позитивна достигнућа или њене изразите слабости. Тако су, између осталог, на једној страни еманципација и индивидуализам, нуклеарна породица и измењен положај жене и деце у њој, инсистирање на квалитету сопственог живота и квалитету живота детета, либералан закон о абортусу и доступност ефикасне контрацепције, а на другој материјалистичка свест са потрошачким менталитетом и лични живот, разуђенији него икада раније. У новом систему вредности родитељство је задржало високо место. Но, изменила се његова суштина. Неегзистенцијална основа вредности детета постаје одредница репродуктивног понашања, јер се остварује са једним или двоје деце.

Истовремено, у условима када је рађање деце ослобођено моралног и егзистенцијалног притиска постало ствар наизглед слободног избора појединца, данашње друштво није путем својих институција покушало да непосредно утиче на формирање висине социјалних норми о броју деце, нити је својим механизмима омогућило да равноправна животна опција буде рађање уопште, а поготово рађање троје, четворо или више деце.

Структурне препреке, као што су незапосленост, нерешено стамбено питање, проблеми чувања деце, незадовољавајући економски стандард и друге појаве из овог круга су, пак, биле важан фактор недовољног рађања деце у свим у социјалистичким земљама, укључујући и Републику Србију. Значај набројаних структурних препрека је и данас посебно изражен у овим земљама које су ушле у процес транзиције социо-економског система, а њима су придодати и нови елементи могуће индивидуалне пасивизације као што су, на пример, осећање несигурности и социјални маладаптациони синдром на измењене вредности и норме.

1.4. Далекосежне последице

1.4. Далекосежне последице

Ниво рађања деце испод потреба просте замене генерација који траје више деценија је основни покретач депопулације и наглашеног старења становништва Републике Србије. Наиме, становништво Централне Србије и АП Војводина се од 1992. односно 1989. године више не обнавља природним путем, а у 2005. години стопа природног прираштаја износи –4,3 односно –5,5 промила. Апсолутно посматрано, број умрлих у Централној Србији је у 2005. години за 23.525, а у АП Војводина за 11.066 лица већи од броја живорођене деце.

Централна Србија и АП Војводина спадају и у подручја где је демографски процес старења достигао велике размере. Према резултатима пописа из 2002. године више од 900.000 лица у Централној Србији и око 300.000 лица у АП Војводина, односно шестина становништва обе популације, стара је 65 и више година што сврстава Републику Србију међу најстарије земље на свету. Резултати пројекција указују да ће се процес популационог старења континуирано наставити у првој половини XXI века и да ће се број особа старих 65 или више година у Републици Србији повећати за трећину у 2052. години, а удео у укупном становништву ће се, у зависности од варијанте, кретати од 18,7 % до 27,5 %.

Са економског аспекта нарочито је важан утицај старосне структуре на економску структуру становништва и структуру радне снаге. Величина радног контингента, унутар кога се у савременим условима формира највећи део понуде радне снаге, у Републици Србији континуирано опада после 1981. године, а пројекције показују да ће опадање бити настављено и током прве половине 21. века. Коефицијент економске зависности, као однос издржаваних и лица са личним приходима према привредно активним лицима, расте. На 100 економски активних било је 108 економски неактивних лица у 1991. и 120 у 2002. години. Неповољне промене старосног састава изражене су и код радне снаге. Заступљеност млађих генерација се смањује, а старијих повећава. Док су 1981. године међу активнима најзаступљеније биле генерације од 25 до 35 година и код мушкараца и код жена, у време пописа 2002. године најзаступљеније су старосне групе од 40 до 50 година.

1.5. Политички одговор

1.5. Политички одговор

Човечанство мора да тражи одговор на проблем недовољног рађања имајући у виду последице које оно доноси на макро нивоу. Oдговори религијског или правног притиска не одговарају ни нивоу развоја нити су довољно ефикасни, а нова етика у условима многих интелектуалних система није универзалног типа. Не може се ни очекивати да ће хомо сапиенс као рационално биће пронаћи одговор у блиској будућности, јер је потребно време које се мери не годинама већ деценијама да се спонтано формира групни, рационалан одговор на недовољно рађање. Отуда је политички одговор неопходан.

Питање одговора на проблем недовољног рађања је, међутим, изузетно сложено услед недостатка сазнања у погледу достизања нивоа рађања потребног за обнављање генерација. Искуства развијених земаља указују да, без обзира на значајне разлике у економским, друштвено-политичким и вредносним системима, као и институционалној основи популационе политике, постоји значајан степен униформности у погледу циљева, праваца мера, као и дефинитивног израза примењених мера. Но, максимални утврђен ефекат је пораст завршеног фертилитета до 10%. Разматрање недовољне ефикасности мера које се спроводе, указује да политички одговор мора бити интензиван, целовит, истраживачки, директан, дугорочан, стратешког типа.

(‎2. ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКОГ ДЕЛОВАЊА‎) ‎2.1. Општи циљ‎

2. ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКОГ ДЕЛОВАЊА

2.1. Општи циљ


Општи циљ одрживог демографског развоја Републике Србије је стационарно становништво, тј. становништво у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће.
Овај ниво простог обнављања становништва или замене генерација значи да на индивидуалном нивоу једна жена у свом репродуктивном периоду треба да се надомести са једним женским дететом, тј. да нето стопа репродукције буде једнака јединици. У нашим условима, где је смртност становништва ниска а ниво рађања деце испод нивоа потребног за замену генерација, нето стопа репродукције је на нивоу око јединице када је кохортна стопа укупног фертилитета на нивоу око 2,1 детета по жени. У пописној 2002. години стопа укупног фертилитета у Републици Србији (без података за АП Косово и Метохија) износила је 1,6, што значи да ће следећа генерација бити за четвртину мања од постојеће. На глобалном нивоу потребно је да број живорођених буде изједначен са бројем умрлих. У Републици Србији, већ дуго, годишњи број умрлих све више премашује годишњи број живорођених.

У модерном свету тежи се повећању фертилитета позитивним подстицајима што је једини одрживи одговор на проблем недовољног рађања деце. У трагању за фертилитетом потребним за просто обнаваљање становништва треба знати да најмање десетак процената жена ни у будућности неће учествовати у репродукцији (због стерилитета и, све више, других разлога). Отуда пожељна дистрибуција жена према броју живорођене деце на крају репродуктивног периода треба да буде: 22% са једним дететом, 22% са два детета и чак 56% жена са троје живорођене деце.

Досезање општег циља неминовно захтева и претходно досезање посебних циљева:

· ублажавање економске цене подизања детета

· усклађивање рада и родитељства

· снижавање психолошке цене материнства

· промоција репродуктивног здравља адолесцената

· борба против неплодности

· кa здравом материнству

· популациона едукација

· активирање локалне самоуправе

‎2. 2. 1. Посебни циљ 1. Ублажавање економске цене подизања ‎детета

2.2. Посебни циљеви

2. 2. 1. Посебни циљ 1. Ублажавање економске цене подизања детета

Образложење потребе


Рађање деце не би смело значајно да погоршава економски
, а тиме и друштвени, положај породица са децом. Држава мора да преузме на себе део трошкова рађања деце и њиховог издржавања и школовања. У ситуацији крупних поремећаја у демографском развитку, када питање отворене депопулације и интензивног процеса старења становништва није само питање одрживости демографског, него и општег друштвеног и економског развоја садашњих и будућих генерација, улога државе је посебно важна.

Финансијска помоћ породицама са децом јавља се као пронаталитетна мера и у срединама са стабилним друштвено-економским развојем и високим животним стандардом становништва. Међутим, у условима економских тешкоћа значај новчаних давања, као и финансијских олакшица, бива већи. Мере подршке породици треба да ублаже ефекте неповољних привредних кретања, али и да буду усмерене ка постизању економске и социјалне сигурности као претпоставке одвијања биолошке репродукције. Јер опредељење за учествовање у репродукцији, али и реализација жељеног броја деце, који је по правилу већи од оствареног, у великој мери зависи од економске сигурности потенцијалних учесника у репродукцији. Незапосленост, лош материјални положај и стамбени проблем су основна питања која се директно тичу потенцијалних учесника у репродукцији. Дугорочно и из угла одрживости развоја, подстицање рађања подразумева решавање поменутих проблема.

Иако је проблем незапослености присутан већ дуже време, транзиција кроз коју пролази привреда Републике Србије додатно га је појачала. Нарочити проблем и висок социјални ризик представља дуготрајна незапосленост. Посматрано по полу, жене сачињавају више од половине незапослених, а дугорочна незапосленост је такође знатно већа код жена. Структура незапослених неповољна је нарочито и према обележју старости, јер је велико учешће незапослених у старости 20-24, а то је иначе старосна група у којој се, поред старосне групе 25-29, одвија највећи број рађања.

Становање и услови становања су битан елеменат за рађање деце. У Републици Србији постоји велики проблем трошковне доступности стана. Висока цена станова (за куповину или изнајмљивање), уз висок степен незапослених међу младима који су главни ослонац репродукције становништва, јесте значајно ограничење за формирање или проширење породице. Осим регистроване несташице станова стамбени проблем је међутим и већи, јер је врло често прикривен. Наиме, велики је број новоформираних брачних заједница које су приморане да деле стан чак без обзира на социјални положај.

У оквиру финансијске подршке породици са децом у употреби су две мере које имају популациони ефекат. То су: 1) родитељски додатак који представља подршку породици коју остварује мајка по рођењу првог, другог, трећег и четвртог детета. Овај додатак је диференциран према реду рођења детета, а износ се усклађује са растом трошкова живота; 2) накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Овом мером настоји се да се запосленим мајкама олакша усклађивање рада и родитељства. Једнака је заради и не зависи од реда рођења детета.

Појединачни циљ 1. 1. Директна финансијска подршка породици

Један од стратешких праваца у превазилажењу проблема недовољног рађања и постизања пожељног демографског развоја јесте пружање финансијске подршке породици. Значај репродукције становништва Републике Србије као и дубина поремећаја у њеном одвијању у околностима актуелног привредног и друштвеног развоја опредељују и начине финансијске помоћи. Циљ је да се смање трошкови родитељства, као и да се ублажи неједнак животни стандард породица са и без деце.

Мере, активности и механизми

1. Једнократна исплата родитељског додатка при рођењу детета на начин и у висини прописаној Законом о финансијској подршци породици са децом

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

2. Месечна исплата материнског додатка незапосленим мајкама у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до навршених три године живота детета

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

3. Месечна исплата породичног додатка породицама за треће и четврто дете у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до пунолетства

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2010. година и даље континуирано.

4. Накнада зараде у пуном износу за време трудничког боловања

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

5. Осигурати бесплатне уџбенике за предшколско, основно и средње образовање за свако треће и четврто дете

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

6. Ослобађање од плаћања ПДВ-а при куповини првог стана породица са децом где је један родитељ млађи од 35 година

Носилац: Министарство финансија.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

7. Обезбеђивање повољних стамбених кредита за парове до 35 година, уз могућност смањивања висине износа кредитних рата са повећањем броја деце у породици

Носилац: Министарство финансија.

Рок. 2008. година и даље континуирано.

8. Обезбеђивање повољних кредита за започињање бизниса за младе парове до 35 година

Носилац: Министарство финансија.

Рок: 2008.година и даље континуирано.

9. Повећање номиналног износа дечијег додатка и повећање цензуса за остваривање права, како би број корисника овог права био већи

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, Министарство финансија.

Рок: 2007.година и даље континуирано.

Појединачни циљ 1. 2. Индиректна финансијска подршка породици

Систем и политика јавних прихода могу имати ефекте и у демографској сфери. Порези, као доминантни приходи у укупним јавним приходима, имају највећи значај, а одређеном пореском политиком могу помоћи остварењу популационих циљева. Уз то, наглашено пронаталитетно опредељење стратешких праваца подразумева и оријентацију пореских решења у истом правцу.

Мере, активности и механизми

1. Умањење дохотка за опорезивање за износ накнаде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

2. Умањење дохотка за опорезивање на име издржаваног члана у висини 40% просечне зараде по запосленом у Републици Србији

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

3. Умањење дохотка за опорезивање за износ трошкова боравка деце у предшколским установама, путне трошкове и трошкове становања детета ван места боравка за време стицања основног и средњег образовања

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

4. Ослобaђaње плаћања ПДВ-а за храну, одећу, обућу и опрему за децу узраста до три године

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.


Очекивани ефекти

Предложене мере ублажиће неповољнији материјални положај породица са децом у односу на оне без деце. Посебно ће бити подстицајне код трећег и четвртог детета јер ће покрити део издатака које породица има за децу до њиховог пунолетства. Такође, финансијски ће обезбедити незапослене мајке до навршене године живота детета. Даље, ослобађање од плаћања ПДВ-а ће смањити трошкове одгајања беба кроз смањење цена неопходних производа за тај узраст. Пореске олакшице за свако издржавано дете и пореске олакшице за њихов боравак у пред-школским установама, као и за превоз и становање ван места сталног боравка током основног и средњег образовања допринеће осећају економског преимућства породица које имају децу. Све то биће подстицајно за рађање деце.