Наслови са блога "Јавна расправа - Стратегија подстицања рађања"

Наслови са матичног блога "Јавна расправа"

Наслови са блога "Јавна расправа - Закон о удружењима"

понедељак, 30. јул 2007.

Јавна расправа о стратегији подстицања рађања

Министарство рада и социјалне политике је покренуло јавну расправу у вези стратегије подстицања рађања. Коментари могу да се пошаљу на адресу aleksandra.miletic@minrzs.sr.gov.yu.
У циљу стимулације дијалога покренут је блог "Јавна расправа - Стратегија подстицања рађања" (http://strategija-podsticanja-radjanja.blogspot.com/) где се исто могу коментарисати поједини делови Стратегије јер ће бити доступни Министарству. Стратегија може да се преузме са адресе или на овом блогу.
Рок за слање коментара је до краја августа.
Садржај блога је следећи:
РСС фидови су:

СТРАТЕГИЈА ПОДСТИЦАЊА РАЂАЊА (1. ФЕНОМЕН НЕДОВОЉНОГ РАЂАЊА ДЕЦЕ)1.1. Одређење

ПРЕДЛОГ

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади(,,Службени гласник РС’’, бр.55/05 и 71/05 - исправка),

Влада доноси

СТРАТЕГИЈУ ПОДСТИЦАЊА РАЂАЊА

1. ФЕНОМЕН НЕДОВОЉНОГ РАЂАЊА ДЕЦЕ

1.1. Одређење

Рађање деце као позитивна природна компонента непосредно утиче на ревитализацију обима становништва и његове старосне структуре. Оно врши ове две важне демографске функције само ако његов ниво задовољава најмање потребе простог обнављања становништва. Отуда, било који ниво рађања који онемогућава да оно врши ове две функције је недовољно рађање, које раније или касније води у депопулацију и прекомерно старење. Критичност недовољног рађања је тим већа, што је оно дубоко условљен, самим тим дугорочан феномен и што је, у условима ниског нивоа морталитета становништва, основни природни динамичан фактор демографских промена.

Недовољно рађање, поред непосредних утицаја на демографски развитак, делује и посредно, што га чини још критичнијим фактором. Ову врсту утицаја оно врши преко старосне структуре укупног становништва, пошто у условима све већег старења становништва општи морталитет расте и тиме додатно смањује ефекте ионако ниског и недовољног рађања. Осим тога, трагови недовољног рађања у старосној структури дуго трају, тако да и у условима пораста репродукције до потреба простог обнављања, депопулација и старење становништва се једно време настављају. Важност овог утицаја је тим већа што губици у броју становника настали за време депопулације не могу да се надокнаде достизањем нивоа репродукције који обезбеђује просто обнављање, већ само уколико ниво репродукције становништва oдређено време буде изнад потреба простог обнављања.

1.2. Досадашње тенденције

1.2. Досадашње тенденције


Рађање деце далеко испод потреба простог обнављања становништва обележава и демографски развој и демографски моментум Републике Србије. И Република Србија без аутономних покрајина (у даљем тексту: Централна Србија) и АП Војводина су се са феноменом недовољног рађања суочиле још средином прошлог века. Већ у 1971. години стопа укупног фертилитета била је за око 15% нижа од потреба просте замене генерација у Централној Србији, односно за готово 20% у АП Војводина. У том интервалу вредности стопа се углавном стабилизују у следеће две деценије на оба подручја.

Нисконаталитена подручја Републике Србије у деведесетим годинама XX века карактерише јасан пад рађања. У Централној Србији стопа укупног фертилитета између 1991. и 1999. опала је са 1,73 на 1,40, а у АП Војводина са 1,72 на 1,43 детета по жени. У 2000. и 2001. години ниво рађања у Централној Србији и АП Војводина бележи лагани раст, а у периоду 2001-2004. је стабилизован.

У 2005. години на оба подручја се региструје јасан пад нивоа рађања који је делимично условљен променом методологије.

Другим речима, ниво рађања је чак 30% испод потреба простог обнављања становништва, када се Република Србија посматра као целина (без података за АП Косово и Метохија), што значи да ће следећа генерација жена бити за готово једну трећину мања по броју у односу на садашњу. Но и поред тога, стопа укупног фертилитета у Републици Србији са вредношћу од 1,45 је изнад европског просека који износи 1,4 детета по жени.

Феномен недовољног рађања деце је законит процес који није успело да избегне ниједно развијено друштво. Но, недовољно рађање деце није реалност само у развијеним земљама и не само западне цивилизације. Данас се, шта више, 61 земља суочава са рађањем деце испод потреба просте замене генерација.

1.3. Детерминистичка основа

1.3. Детерминистичка основа


У
основи савременог репродуктивног понашања налазе се неки од битних фактора који су део наше цивилизације, било да представљају њена позитивна достигнућа или њене изразите слабости. Тако су, између осталог, на једној страни еманципација и индивидуализам, нуклеарна породица и измењен положај жене и деце у њој, инсистирање на квалитету сопственог живота и квалитету живота детета, либералан закон о абортусу и доступност ефикасне контрацепције, а на другој материјалистичка свест са потрошачким менталитетом и лични живот, разуђенији него икада раније. У новом систему вредности родитељство је задржало високо место. Но, изменила се његова суштина. Неегзистенцијална основа вредности детета постаје одредница репродуктивног понашања, јер се остварује са једним или двоје деце.

Истовремено, у условима када је рађање деце ослобођено моралног и егзистенцијалног притиска постало ствар наизглед слободног избора појединца, данашње друштво није путем својих институција покушало да непосредно утиче на формирање висине социјалних норми о броју деце, нити је својим механизмима омогућило да равноправна животна опција буде рађање уопште, а поготово рађање троје, четворо или више деце.

Структурне препреке, као што су незапосленост, нерешено стамбено питање, проблеми чувања деце, незадовољавајући економски стандард и друге појаве из овог круга су, пак, биле важан фактор недовољног рађања деце у свим у социјалистичким земљама, укључујући и Републику Србију. Значај набројаних структурних препрека је и данас посебно изражен у овим земљама које су ушле у процес транзиције социо-економског система, а њима су придодати и нови елементи могуће индивидуалне пасивизације као што су, на пример, осећање несигурности и социјални маладаптациони синдром на измењене вредности и норме.

1.4. Далекосежне последице

1.4. Далекосежне последице

Ниво рађања деце испод потреба просте замене генерација који траје више деценија је основни покретач депопулације и наглашеног старења становништва Републике Србије. Наиме, становништво Централне Србије и АП Војводина се од 1992. односно 1989. године више не обнавља природним путем, а у 2005. години стопа природног прираштаја износи –4,3 односно –5,5 промила. Апсолутно посматрано, број умрлих у Централној Србији је у 2005. години за 23.525, а у АП Војводина за 11.066 лица већи од броја живорођене деце.

Централна Србија и АП Војводина спадају и у подручја где је демографски процес старења достигао велике размере. Према резултатима пописа из 2002. године више од 900.000 лица у Централној Србији и око 300.000 лица у АП Војводина, односно шестина становништва обе популације, стара је 65 и више година што сврстава Републику Србију међу најстарије земље на свету. Резултати пројекција указују да ће се процес популационог старења континуирано наставити у првој половини XXI века и да ће се број особа старих 65 или више година у Републици Србији повећати за трећину у 2052. години, а удео у укупном становништву ће се, у зависности од варијанте, кретати од 18,7 % до 27,5 %.

Са економског аспекта нарочито је важан утицај старосне структуре на економску структуру становништва и структуру радне снаге. Величина радног контингента, унутар кога се у савременим условима формира највећи део понуде радне снаге, у Републици Србији континуирано опада после 1981. године, а пројекције показују да ће опадање бити настављено и током прве половине 21. века. Коефицијент економске зависности, као однос издржаваних и лица са личним приходима према привредно активним лицима, расте. На 100 економски активних било је 108 економски неактивних лица у 1991. и 120 у 2002. години. Неповољне промене старосног састава изражене су и код радне снаге. Заступљеност млађих генерација се смањује, а старијих повећава. Док су 1981. године међу активнима најзаступљеније биле генерације од 25 до 35 година и код мушкараца и код жена, у време пописа 2002. године најзаступљеније су старосне групе од 40 до 50 година.

1.5. Политички одговор

1.5. Политички одговор

Човечанство мора да тражи одговор на проблем недовољног рађања имајући у виду последице које оно доноси на макро нивоу. Oдговори религијског или правног притиска не одговарају ни нивоу развоја нити су довољно ефикасни, а нова етика у условима многих интелектуалних система није универзалног типа. Не може се ни очекивати да ће хомо сапиенс као рационално биће пронаћи одговор у блиској будућности, јер је потребно време које се мери не годинама већ деценијама да се спонтано формира групни, рационалан одговор на недовољно рађање. Отуда је политички одговор неопходан.

Питање одговора на проблем недовољног рађања је, међутим, изузетно сложено услед недостатка сазнања у погледу достизања нивоа рађања потребног за обнављање генерација. Искуства развијених земаља указују да, без обзира на значајне разлике у економским, друштвено-политичким и вредносним системима, као и институционалној основи популационе политике, постоји значајан степен униформности у погледу циљева, праваца мера, као и дефинитивног израза примењених мера. Но, максимални утврђен ефекат је пораст завршеног фертилитета до 10%. Разматрање недовољне ефикасности мера које се спроводе, указује да политички одговор мора бити интензиван, целовит, истраживачки, директан, дугорочан, стратешког типа.

(‎2. ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКОГ ДЕЛОВАЊА‎) ‎2.1. Општи циљ‎

2. ЦИЉЕВИ СТРАТЕШКОГ ДЕЛОВАЊА

2.1. Општи циљ


Општи циљ одрживог демографског развоја Републике Србије је стационарно становништво, тј. становништво у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће.
Овај ниво простог обнављања становништва или замене генерација значи да на индивидуалном нивоу једна жена у свом репродуктивном периоду треба да се надомести са једним женским дететом, тј. да нето стопа репродукције буде једнака јединици. У нашим условима, где је смртност становништва ниска а ниво рађања деце испод нивоа потребног за замену генерација, нето стопа репродукције је на нивоу око јединице када је кохортна стопа укупног фертилитета на нивоу око 2,1 детета по жени. У пописној 2002. години стопа укупног фертилитета у Републици Србији (без података за АП Косово и Метохија) износила је 1,6, што значи да ће следећа генерација бити за четвртину мања од постојеће. На глобалном нивоу потребно је да број живорођених буде изједначен са бројем умрлих. У Републици Србији, већ дуго, годишњи број умрлих све више премашује годишњи број живорођених.

У модерном свету тежи се повећању фертилитета позитивним подстицајима што је једини одрживи одговор на проблем недовољног рађања деце. У трагању за фертилитетом потребним за просто обнаваљање становништва треба знати да најмање десетак процената жена ни у будућности неће учествовати у репродукцији (због стерилитета и, све више, других разлога). Отуда пожељна дистрибуција жена према броју живорођене деце на крају репродуктивног периода треба да буде: 22% са једним дететом, 22% са два детета и чак 56% жена са троје живорођене деце.

Досезање општег циља неминовно захтева и претходно досезање посебних циљева:

· ублажавање економске цене подизања детета

· усклађивање рада и родитељства

· снижавање психолошке цене материнства

· промоција репродуктивног здравља адолесцената

· борба против неплодности

· кa здравом материнству

· популациона едукација

· активирање локалне самоуправе

‎2. 2. 1. Посебни циљ 1. Ублажавање економске цене подизања ‎детета

2.2. Посебни циљеви

2. 2. 1. Посебни циљ 1. Ублажавање економске цене подизања детета

Образложење потребе


Рађање деце не би смело значајно да погоршава економски
, а тиме и друштвени, положај породица са децом. Држава мора да преузме на себе део трошкова рађања деце и њиховог издржавања и школовања. У ситуацији крупних поремећаја у демографском развитку, када питање отворене депопулације и интензивног процеса старења становништва није само питање одрживости демографског, него и општег друштвеног и економског развоја садашњих и будућих генерација, улога државе је посебно важна.

Финансијска помоћ породицама са децом јавља се као пронаталитетна мера и у срединама са стабилним друштвено-економским развојем и високим животним стандардом становништва. Међутим, у условима економских тешкоћа значај новчаних давања, као и финансијских олакшица, бива већи. Мере подршке породици треба да ублаже ефекте неповољних привредних кретања, али и да буду усмерене ка постизању економске и социјалне сигурности као претпоставке одвијања биолошке репродукције. Јер опредељење за учествовање у репродукцији, али и реализација жељеног броја деце, који је по правилу већи од оствареног, у великој мери зависи од економске сигурности потенцијалних учесника у репродукцији. Незапосленост, лош материјални положај и стамбени проблем су основна питања која се директно тичу потенцијалних учесника у репродукцији. Дугорочно и из угла одрживости развоја, подстицање рађања подразумева решавање поменутих проблема.

Иако је проблем незапослености присутан већ дуже време, транзиција кроз коју пролази привреда Републике Србије додатно га је појачала. Нарочити проблем и висок социјални ризик представља дуготрајна незапосленост. Посматрано по полу, жене сачињавају више од половине незапослених, а дугорочна незапосленост је такође знатно већа код жена. Структура незапослених неповољна је нарочито и према обележју старости, јер је велико учешће незапослених у старости 20-24, а то је иначе старосна група у којој се, поред старосне групе 25-29, одвија највећи број рађања.

Становање и услови становања су битан елеменат за рађање деце. У Републици Србији постоји велики проблем трошковне доступности стана. Висока цена станова (за куповину или изнајмљивање), уз висок степен незапослених међу младима који су главни ослонац репродукције становништва, јесте значајно ограничење за формирање или проширење породице. Осим регистроване несташице станова стамбени проблем је међутим и већи, јер је врло често прикривен. Наиме, велики је број новоформираних брачних заједница које су приморане да деле стан чак без обзира на социјални положај.

У оквиру финансијске подршке породици са децом у употреби су две мере које имају популациони ефекат. То су: 1) родитељски додатак који представља подршку породици коју остварује мајка по рођењу првог, другог, трећег и четвртог детета. Овај додатак је диференциран према реду рођења детета, а износ се усклађује са растом трошкова живота; 2) накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Овом мером настоји се да се запосленим мајкама олакша усклађивање рада и родитељства. Једнака је заради и не зависи од реда рођења детета.

Појединачни циљ 1. 1. Директна финансијска подршка породици

Један од стратешких праваца у превазилажењу проблема недовољног рађања и постизања пожељног демографског развоја јесте пружање финансијске подршке породици. Значај репродукције становништва Републике Србије као и дубина поремећаја у њеном одвијању у околностима актуелног привредног и друштвеног развоја опредељују и начине финансијске помоћи. Циљ је да се смање трошкови родитељства, као и да се ублажи неједнак животни стандард породица са и без деце.

Мере, активности и механизми

1. Једнократна исплата родитељског додатка при рођењу детета на начин и у висини прописаној Законом о финансијској подршци породици са децом

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

2. Месечна исплата материнског додатка незапосленим мајкама у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до навршених три године живота детета

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

3. Месечна исплата породичног додатка породицама за треће и четврто дете у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до пунолетства

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2010. година и даље континуирано.

4. Накнада зараде у пуном износу за време трудничког боловања

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

5. Осигурати бесплатне уџбенике за предшколско, основно и средње образовање за свако треће и четврто дете

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

6. Ослобађање од плаћања ПДВ-а при куповини првог стана породица са децом где је један родитељ млађи од 35 година

Носилац: Министарство финансија.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

7. Обезбеђивање повољних стамбених кредита за парове до 35 година, уз могућност смањивања висине износа кредитних рата са повећањем броја деце у породици

Носилац: Министарство финансија.

Рок. 2008. година и даље континуирано.

8. Обезбеђивање повољних кредита за започињање бизниса за младе парове до 35 година

Носилац: Министарство финансија.

Рок: 2008.година и даље континуирано.

9. Повећање номиналног износа дечијег додатка и повећање цензуса за остваривање права, како би број корисника овог права био већи

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, Министарство финансија.

Рок: 2007.година и даље континуирано.

Појединачни циљ 1. 2. Индиректна финансијска подршка породици

Систем и политика јавних прихода могу имати ефекте и у демографској сфери. Порези, као доминантни приходи у укупним јавним приходима, имају највећи значај, а одређеном пореском политиком могу помоћи остварењу популационих циљева. Уз то, наглашено пронаталитетно опредељење стратешких праваца подразумева и оријентацију пореских решења у истом правцу.

Мере, активности и механизми

1. Умањење дохотка за опорезивање за износ накнаде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

2. Умањење дохотка за опорезивање на име издржаваног члана у висини 40% просечне зараде по запосленом у Републици Србији

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

3. Умањење дохотка за опорезивање за износ трошкова боравка деце у предшколским установама, путне трошкове и трошкове становања детета ван места боравка за време стицања основног и средњег образовања

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

4. Ослобaђaње плаћања ПДВ-а за храну, одећу, обућу и опрему за децу узраста до три године

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.


Очекивани ефекти

Предложене мере ублажиће неповољнији материјални положај породица са децом у односу на оне без деце. Посебно ће бити подстицајне код трећег и четвртог детета јер ће покрити део издатака које породица има за децу до њиховог пунолетства. Такође, финансијски ће обезбедити незапослене мајке до навршене године живота детета. Даље, ослобађање од плаћања ПДВ-а ће смањити трошкове одгајања беба кроз смањење цена неопходних производа за тај узраст. Пореске олакшице за свако издржавано дете и пореске олакшице за њихов боравак у пред-школским установама, као и за превоз и становање ван места сталног боравка током основног и средњег образовања допринеће осећају економског преимућства породица које имају децу. Све то биће подстицајно за рађање деце.

2.2.2. Посебни циљ 2. Усклађивање рада и родитељства

2.2.2. Посебни циљ 2. Усклађивање рада и родитељства

Образложење потребе


Измењене потребе, многобројне аспирације и различити притисци живота у савременом друштву постављају се и пред жену и пред мушкарца и то мање или више равноправно. Једна од најбитнијих културних промена модерног друштва је еманципација жене и промена њеног положаја и улоге у породици и друштву. Образовање, запослење, самоостваривање, активно учешће у друштвеном животу су неке од животних опција којима теже и жене. Један од циљева је стварање породице и рађање деце. У новом систему вредности живот у заједници и родитељство су задржали високо место
с тим што су се њима придружили нови садржаји, такође, високо вредновани. Отуда је неопходно да држава различитим мерама помогне жени да у што је могуће већој мери оствари своје потребе и усклади родитељство и задовољење различитих интересовања, а поготово усклади родитељство и радно, односно професионално ангажовање.

Важећи Закон о раду садржи низ добрих решења релевантних за усклађивање рада и родитељства. Тако је дефинисано да запослена жена има право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у трајању од 365 дана. Прецизирано је и да породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја, а да запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства. Насупрот већини земаља у транзицији, задржавање права које омогућава мајкама да проведу са дететом годину дана јесте решење које има свој пун демографски смисао, јер задовољава већ стечене индивидуалне потребе у овој сфери.

Психолози скрећу пажњу на брзо адаптирање на поједине мере које се спроводе у циљу рехабилитације рађања. Отуда се може позитивно оценити што је последњим изменама и допунама овог закона продужено породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета на две године за треће и четврто дете у породици.

И отац има право да користи одсуство са рада ради неге детета, чак и када мајка није у радном односу. Ово решење свакако не спада у сферу излажења у сусрет индивидуалним захтевима, већ пре има за циљ задовољење и ове врсте изграђене потребе.

Изједначенa су и права усвојитеља, старатеља и хранитеља са правима родитеља.

Важна је и чињеница да се породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета урачунавају у радни стаж.

Закон о раду омогућава да се радни однос заснује на непуно радно време, користи ,,клизно’’ радно време, као и обавља рад код куће, што такође, може помоћи родитељима у усклађивању рада и родитељства, нарочито у појединим осетљивим фазама током одрастања детета. За ово постоји законски простор, а послодавцима је остављено да процене да ли је то могуће ускладити са захтевима конкретног процеса рада.

Затим, законом је прописано да прерасподела радног времена труднице, родитеља са дететом млађим од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености, може бити установљена само уз њихову писмену сагласност. Самохрани родитељ који има дете до седам година живота или дете који је тежак инвалид може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писмену сагласност.

Појединачни циљ 2.1. Усклађивање рада и родитељства у сфери рада

Данас је у Републици Србији велики број незапослених младих, од којих је више од половине жена. То је свакако један од разлога интензивирања процеса одлагања рађања деце, са свим последицама које та одлука доноси и на микро и на макро нивоу. Са друге стране, постоји тенденција код не малог броја послодаваца избегавања запошљавања жена у периоду гравидитета и жена са малим дететом. Истовремено, не постоји довољна информисаност међу послодавцима и запосленима о актуелним законским решењима релевантним за усклађивање рада и родитељства.

Мере, активности и механизми

1. Дефинисање конкретних програма за брже и лакше запошљавање младих, поготово младих жена

Носиоци: Министарство економије и регионалног развоја, локална самоуправа.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

2. Појачана контрола од стране инспекцијских служби да би се онемогућило послодавцима да спроводе прикривену дискриминацију жена које желе да рађају децу у непосредној будућности и мајки са малом децом

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

3. Промовисањe међу послодавцима постојећих законских решења и могућности које Закон пружа, а тичу се бољег усклађивања рада и родитељства, подвлачењем њиховог значаја за ублажавање феномена недовољног рађања

Носилац: Министарство рада и социјалне политике, синдикати, удружења.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

4. Промовисање међу потенцијалним и актуелним родитељима постојећих законских решења која се тичу бољег усклађивања рада и родитељства

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, Министарство здравља, локална самоуправа.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

Појединачни циљ 2.2. Усклађивање рада и родитељства путем збрињавања деце запослених родитеља

За усклађивање рада и родитељства, поред нормативног оквира у сфери рада, важно је збрињавање деце запослених мајки и очева. Мада је традиција развоја система предшколских установа у Републици Србији дуга, постоји јасан простор за његову надградњу и у квантитативном и у квалитативном смислу. Односно, може се констатовати да је неопходно утврдити реалну потребу за збрињавањем деце и капацитета постојећих установа, као и унапредити њихово функционисање, посебно у погледу програма рада са децом. Поред тога, треба у већој мери ангажовати и школе у збрињавању деце запослених родитеља. Истовремено, постоји и јасна потреба за подршком родитељима деце са инвалидитетом и деце ометене у развоју.

Мере, активности и механизми

1. Развијање мреже установа за предшколско васпитање, што подразумева реорганизовање постојеће мреже, повећање броја установа, усклађивање мреже установа са локалним потребама, отварање предшколских установа при радним организацијама

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2010. година.

2. Постављање норматива и стандарда којима се регулише рад предшколских установа (флексибилно, продужено радно време, сервиси за чување деце по потреби у вечерњим сатима и викендом)

Носиоци: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

3. Повећање броја квалитетно обученог кадра у складу са новим стандардима квалификације

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2009. година.

4. Обезбеђивање услова у школи за реализацију целодневног боравка за ученике од првог до осмог разреда, чији родитељи имају потребу за таквим видом збрињавања детета током 12 месеци

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2008. година.

5. Обезбеђивање инклузије деце и младих са сметњама и тешкоћама у развоју као и оних из маргинализованих група у систем редовних образовно-васпитних установа

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

6. Развијање мреже услуга на локалном нивоу за помоћ родитељима деце и младих са сметњама и тешкоћама у развоју (персонални асистенти, дневни боравци са могућношћу краткотрајног смештаја, превоз до предшколских установа, односно школе, итд.)

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, локална самоуправа, удружења.

Рок: 2009. година.

Очекивани ефекти

Активности усмерене усклађивању рада и родитељства допринеће:

  • бољем задовољењу потребе родитеља да се о детету брину и да буду радно, односно професионално ангажовани
  • промовисању заштите материнства
  • у локалној самоуправи развијању мреже предшколских установа, са бројем и капацитетом у складу са реалним потребама, као и њиховом квалитетнијем функционисању
  • подржавању запослених парова да се лакше одлуче на родитељство, а родитељима на рођење већег броја деце
  • пружању веће подршке родитељима деце са сметњама и тешкоћама у развоју да реализују обе потребе – да раде и да буду родитељи
  • остваривању доприноса бољој и целовитијој заштити детета.

2.2.3. Посебни циљ 3. Снижавање психолошке цене материнства

2.2.3. Посебни циљ 3. Снижавање психолошке цене материнства

Образложење потребе

Деца „коштају’’, односно изискују новац. Али, за децу је потребно и још много тога – времена, енергије, труда, стрпљења, одрицања, непроспаваних ноћи, одсуствовања са посла. Због деце се родитељи одричу многих својих планова, ситних и већих задовољстава, слободног времена, својих аспирација, професионалних шанси. Многе од тих ставки би могле да се искажу и кроз економске индикаторе, као што је на пример одсуствовања са посла, смањена продукције или слабији квалитет рада од стране родитеља услед њихове посвећености детету. Многe од горе наведених ставки су економски немерљиве категорије и остаће као субјективни доживљај улагања, или ускраћења, фрустрације, одрицања и називају се субјективна, психолошка цена детета.

Психолошка цена детета је субјективни доживљај коштања, улагања, изгубљени добици, перцепција пропуштених шанси узрокована обавезама у процесу подизања детета. Психолошка цена детета и пратећи стрес које родитељство изазива су оне економски немерљиве категорије које често стоје иза одлука да се нема још једно дете, односно иза нерађања више деце.

Иако родитељи нерадо признају постојање ове друге стране медаље родитељства, она реално постоји упоредо са сатисфакцијама које родитељство доноси. Те супротне стране процеса родитељства објашњавају добрим делом зашто се огроман број људи не одриче родитељства, али исто тако зашто се тешко одлучују за више од једног детета. У прилог овој тврдњи стоје и подаци да је идеални број деце који жене у нашој средини наводе већи од реализованог броја деце. Значи, у повољнијим условима – економским, али и друге природе – жене би биле вољне да рађају и већи број деце.

Према томе, једна од стратегија да се подстакне више рађања јесте и смањење психолошке цене детета, односно креирање погодне климе за одлуку о рађању наредног детета.

У области родне равноправности развој је ишао претежно у једном правцу ка остварењу права жене на рад изван куће, али не истовремено и у правцу мењања и модела улоге мушкарца у породици. Мењање улоге жене схваћено је само половично, у смислу њених додатних улога на ону која јој је вековима додељивана као главна да буде домаћица и мајка. Зашто се овакав модел одржава и тако тешко искорењује? Због задржавања традиционалне дефиниције улоге полова у генерацији родитеља, те се деца путем процеса социјализације и идентификације задржавају на истим моделима поделе послова и улога мушкарца и жене у породици. Таква социјализација није данас адекватна, јер проузрокује застоје развоју на два плана; за жену да се лакше прилагоди економским и друштвеним улогама и да развије своје аспирације, али и за мушкарца да се боље припреми за своју улогу родитеља. Отуда, неопходно је снажније укључување мушкарца у родитељство, укључујући и вредносну и практичну раван, промоцијом нових односа између жене и мушкарца у савременој култури.

Родитељство је изразито одговоран и сложен задатак у животу сваког појединца. Па ипак, не постоји систем припреме младих за испуњавање ове одговорне улоге. Бити добар родитељ је захтев и обавеза. Последице несналажења у родитељској улози су врло озбиљне и за дете, али и за одраслу особу. Неуспешан родитељ остаје ускраћен за сатисфакције које произлазе из успешног родитељства, али и са теретом осећања неуспеха, кривице, самооптуживања и оптуживања околине. Помоћ и подршка младим људима да изграде високи ниво компетенције за родитељство пре рођења првог детета, а затим и у току подизања првог детета, могла би да смањи стрес доживљен кроз родитељство и да олакша одлуку о рађању другог и трећег детета.

Појединачни циљ 3.1. Снижавање психолошке цене материнства мерама које регулишу усклађивање рада и родитељства

Данас у Републици Србији велики проценат жена или је запослен или, ако није запослен, жели и рачуна на то да ће имати прилику да добије посао. Поред јасних економских добитака које доноси запослење, професионално остварење је један од снажних мотива и циљева жена, посебно млађе генерације. Проблеми у усклађивању рада и родитељства јесу управо најјачи извор повећања психолошке цене материнства.

j

Мере, активности и механизми

Појединачни циљеви описани под бројем 2.1. и 2.2. са свим мерама које су наведене у тим одељцима, су истовремено и мере које ће да допринесу остваривању и овог појединачног циља.

Појединачни циљ 3.2. Снижавање психолошке цене материнства олакшавањем вођења домаћинства

У многим земљама послови жене у домаћинству знатно су олакшани постојањем различитих сервиса који доприносе уштеди времена и енергије који су потребни да мајка, посебно запослена мајка, успешно води своје домаћинство. Захваљујући тој уштеди енергије и времена мајка има далеко мањи доживљај оптерећења које проузрокује подизање и брига око детета.

Мере, активности и механизми

1. Развити и економски подстаћи мрежу лако доступних (економски и локацијски) пружалаца услуга мајкама у вођењу домаћинства и бриге око деце (сервиси за пеглање, прање, сервиси за припрему полуготових оброка, дечије исхране, сервиси за одвођење и довођење деце из школе, итд.)

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, (Министарство финансија и локална самоуправа.

Рок: 2010. година.

Појединачни циљ 3.3. Истицање значаја улоге оца у подизању детета

Мајка је у нашој средини тзв. ,,примарни родитељ’’. То значи да се од ње очекује да испуњава највећи део обавеза око неге, бриге и подизања детета. Она та очекивања и испуњава. Овај историјом и културом одређени образац је могао да се са нешто мање потешкоћа одржава у временима кад већина жена није била запослена, и кад се живот породице одвијао у проширеним породичним заједницама у којима је брига око деце била подељена између чланова више генерација једне те исте породице. Међутим, у садашњем тренутку, овај образац знатно доприноси повећању психолошке цене материнства. Истовремено, овај образац не одговара развојним потребама детета. Стога је неопходно снажније укључивање мушкарца у родитељство.

Мере, активности и механизми

1. Обогаћивање планова и програма основних и средњих школа садржајима везаним за значај оца у развоју детета и његовим врло специфичним доприносима формирању личности детета

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

2. Истицање значаја улоге оца у развоју детета и у формирању дететове личности кроз едукативне програме, медије, приручнике (за одрасле)

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година.

Појединачни циљ 3.4. Јачање компетенције за испуњавање родитељске улоге

Родитељство је једна од најодговорнијих улога сваке особе. Такође је једна од улога која може да донесе највише сатисфакције ако је успешно обављена или највише фрустрације и патње уколико се не обави како треба. Шансе за накнадно исправљање грешака не постоје. Родитељство је доживотна улога. И поред тог значаја, за испуњавање ове важне улоге у животу сваког појединца не постоји одговарајућа припрема.

Мере, активности и механизми

1. Оснивање мреже саветовалишта за родитеље у циљу једноставног информисања у вези са дилемама око неге и подизања деце

Носилац: Министарство рада и социјалне политике, Министарство здравља, локална самоуправа, удружења.

Рок: 2008. година.

2. Оснивање клубова за родитеље у циљу остваривања контаката и размена идеја, добијања подршке, савета и слично

Носилац: Министарство рада и социјалне политике, Министарство здравља, локална самоуправа, удружења.

Рок: 2008. година.

3. Обезбеђење једноставне, кратке, лако читљиве литературе за младе родитеље у виду приручника и брошура о нези и васпитању деце

Носилац: Министарство рада и социјалне политике и Министарство здравља.

Рок: 2008. година.

Очекивани ефекти

Очекује се да ће спрођење наведених мера смањити субјективни доживљај оптерећења, коштања које би следеће дете (деца) проузроковала код родитеља. На тај начин ће се олакшати доношење одлуке о рађању више деце, односно реализација става о идеалном броју деце. Истовремено створиће се повољна основа за стимулисање додатних рађања другим мерама популационе политике. Важна добробит биће и повећање индивидуалног осећања задовољства сопственим животом људи са децом. Повећање задовољства родитеља, пре свега мајки, ће уз различите повољне ефекте имати за последицу и позитиван доживљај родитељства код деце.