2.2.2. Посебни циљ 2. Усклађивање рада и родитељства

2.2.2. Посебни циљ 2. Усклађивање рада и родитељства

Образложење потребе

Измењене потребе, многобројне аспирације и различити притисци живота у савременом друштву постављају се и пред жену и пред мушкарца и то мање или више равноправно. Једна од најбитнијих културних промена модерног друштва је еманципација жене и промена њеног положаја и улоге у породици и друштву. Образовање, запослење, самоостваривање, активно учешће у друштвеном животу су неке од животних опција којима теже и жене. Један од циљева је стварање породице и рађање деце. У новом систему вредности живот у заједници и родитељство су задржали високо место с тим што су се њима придружили нови садржаји, такође, високо вредновани. Отуда је неопходно да држава различитим мерама помогне жени да у што је могуће већој мери оствари своје потребе и усклади родитељство и задовољење различитих интересовања, а поготово усклади родитељство и радно, односно професионално ангажовање.

Важећи Закон о раду садржи низ добрих решења релевантних за усклађивање рада и родитељства. Тако је дефинисано да запослена жена има право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у трајању од 365 дана. Прецизирано је и да породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја, а да запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства. Насупрот већини земаља у транзицији, задржавање права које омогућава мајкама да проведу са дететом годину дана јесте решење које има свој пун демографски смисао, јер задовољава већ стечене индивидуалне потребе у овој сфери.

Психолози скрећу пажњу на брзо адаптирање на поједине мере које се спроводе у циљу рехабилитације рађања. Отуда се може позитивно оценити што је последњим изменама и допунама овог закона продужено породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета на две године за треће и четврто дете у породици.

И отац има право да користи одсуство са рада ради неге детета, чак и када мајка није у радном односу. Ово решење свакако не спада у сферу излажења у сусрет индивидуалним захтевима, већ пре има за циљ задовољење и ове врсте изграђене потребе.

Изједначенa су и права усвојитеља, старатеља и хранитеља са правима родитеља.

Важна је и чињеница да се породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета урачунавају у радни стаж.

Закон о раду омогућава да се радни однос заснује на непуно радно време, користи ,,клизно’’ радно време, као и обавља рад код куће, што такође, може помоћи родитељима у усклађивању рада и родитељства, нарочито у појединим осетљивим фазама током одрастања детета. За ово постоји законски простор, а послодавцима је остављено да процене да ли је то могуће ускладити са захтевима конкретног процеса рада.

Затим, законом је прописано да прерасподела радног времена труднице, родитеља са дететом млађим од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености, може бити установљена само уз њихову писмену сагласност. Самохрани родитељ који има дете до седам година живота или дете који је тежак инвалид може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писмену сагласност.

Појединачни циљ 2.1. Усклађивање рада и родитељства у сфери рада

Данас је у Републици Србији велики број незапослених младих, од којих је више од половине жена. То је свакако један од разлога интензивирања процеса одлагања рађања деце, са свим последицама које та одлука доноси и на микро и на макро нивоу. Са друге стране, постоји тенденција код не малог броја послодаваца избегавања запошљавања жена у периоду гравидитета и жена са малим дететом. Истовремено, не постоји довољна информисаност међу послодавцима и запосленима о актуелним законским решењима релевантним за усклађивање рада и родитељства.

Мере, активности и механизми

1. Дефинисање конкретних програма за брже и лакше запошљавање младих, поготово младих жена

Носиоци: Министарство економије и регионалног развоја, локална самоуправа.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

2. Појачана контрола од стране инспекцијских служби да би се онемогућило послодавцима да спроводе прикривену дискриминацију жена које желе да рађају децу у непосредној будућности и мајки са малом децом

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

3. Промовисањe међу послодавцима постојећих законских решења и могућности које Закон пружа, а тичу се бољег усклађивања рада и родитељства, подвлачењем њиховог значаја за ублажавање феномена недовољног рађања

Носилац: Министарство рада и социјалне политике, синдикати, удружења.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

4. Промовисање међу потенцијалним и актуелним родитељима постојећих законских решења која се тичу бољег усклађивања рада и родитељства

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, Министарство здравља, локална самоуправа.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

Појединачни циљ 2.2. Усклађивање рада и родитељства путем збрињавања деце запослених родитеља

За усклађивање рада и родитељства, поред нормативног оквира у сфери рада, важно је збрињавање деце запослених мајки и очева. Мада је традиција развоја система предшколских установа у Републици Србији дуга, постоји јасан простор за његову надградњу и у квантитативном и у квалитативном смислу. Односно, може се констатовати да је неопходно утврдити реалну потребу за збрињавањем деце и капацитета постојећих установа, као и унапредити њихово функционисање, посебно у погледу програма рада са децом. Поред тога, треба у већој мери ангажовати и школе у збрињавању деце запослених родитеља. Истовремено, постоји и јасна потреба за подршком родитељима деце са инвалидитетом и деце ометене у развоју.

Мере, активности и механизми

1. Развијање мреже установа за предшколско васпитање, што подразумева реорганизовање постојеће мреже, повећање броја установа, усклађивање мреже установа са локалним потребама, отварање предшколских установа при радним организацијама

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2010. година.

2. Постављање норматива и стандарда којима се регулише рад предшколских установа (флексибилно, продужено радно време, сервиси за чување деце по потреби у вечерњим сатима и викендом)

Носиоци: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

3. Повећање броја квалитетно обученог кадра у складу са новим стандардима квалификације

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2009. година.

4. Обезбеђивање услова у школи за реализацију целодневног боравка за ученике од првог до осмог разреда, чији родитељи имају потребу за таквим видом збрињавања детета током 12 месеци

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2008. година.

5. Обезбеђивање инклузије деце и младих са сметњама и тешкоћама у развоју као и оних из маргинализованих група у систем редовних образовно-васпитних установа

Носиоци: Министарство просвете, локална самоуправа.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

6. Развијање мреже услуга на локалном нивоу за помоћ родитељима деце и младих са сметњама и тешкоћама у развоју (персонални асистенти, дневни боравци са могућношћу краткотрајног смештаја, превоз до предшколских установа, односно школе, итд.)

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, локална самоуправа, удружења.

Рок: 2009. година.

Очекивани ефекти

Активности усмерене усклађивању рада и родитељства допринеће:

• бољем задовољењу потребе родитеља да се о детету брину и да буду радно, односно професионално ангажовани
• промовисању заштите материнства
• у локалној самоуправи развијању мреже предшколских установа, са бројем и капацитетом у складу са реалним потребама, као и њиховом квалитетнијем функционисању
• подржавању запослених парова да се лакше одлуче на родитељство, а родитељима на рођење већег броја деце
• пружању веће подршке родитељима деце са сметњама и тешкоћама у развоју да реализују обе потребе – да раде и да буду родитељи
• остваривању доприноса бољој и целовитијој заштити детета.