2. 2. 4. Посебни циљ 4. Промоција репродуктивног здравља адолесцената

2. 2. 4. Посебни циљ 4. Промоција репродуктивног здравља адолесцената

Образложење потребе

Многи фактори угрожавају репродуктивно здравље адолесцената у Републици Србији. Међу њима се десетак издваја због јасне повезаности са овим проблемом.

Младима недостају знања и вештине потребне за очување здравља уопште, а поготово репродуктивног здравља. Знање је предуслов сексуалне и здравствене културе, безбедног понашања у овој сфери и развоја личне одговорности за очување здравља.

Истраживања спроведена у различитим срединама Републике Србије указују на раширеност понашања која угрожавају репродуктивно здравље адолесцената, као што су пушење, употреба алкохола у све ранијем узрасту и у већој количини, и коришћење дроге, пре свега марихуане, амфетамина и хероина.

Мада је распрострањено уверење да је наше друштво традиционалније и конзервативније у односу на друге европске земље, сексуалнa активност међу адолесцентима је реалност и у Републици Србији. Све већи број младих прво сексуално искуство доживљава у раној адолесценцији, а промене су посебно интензивне у популацији девојака.

Поред раног ступања у сексуалне односе, међу младима су присутни и други видови ризичног понашања који угрожавају њихово репродуктивно здравље. Резултати више студија показују да све већи број младих има сексуална искуства под утицајем алкохола и дроге или се понаша промискуитетно не користећи мере превенције трудноће и полно преносивих инфекција.

Процењује се да број адолесцентних трудноћа током једне календарске године износи најмање 50 на 1.000 девојака од којих се половина завршава рађањем детета, а половина намерним прекидом. Са аспекта очувања здравља посебно забрињава одржавање високог нивоа рађања пре 17. године живота.

Полно преносиве инфекције су честе код сексуално активних адолесцената, посебно хламидијска генитална инфекција - значајан чинилац секундарног стерилитета и инфекција хуманим папилома вирусом - директно повезана са настанком карцинома грлића материце.

Родитељи имају пасиван однос према сексуалности и заштити репродуктивног здравља њихове деце. Искуство, пак, указује да се током одрастања с много више проблема суочавају деца у чијој се родитељској кући није покретао разговор о темама као што су пубертет, партнерска веза, избегавање ризичних понашања.

Појединачни циљ 4. 1. Едукација у школама адолесцената за очување репродуктивног здравља

У Републици Србији не постоји системско решење везано за едукацију у области заштите репродуктивног здравља. Искуства средина које су спроводиле програме ширења знања и усвајања вештина међу адолесцентима показују да ове акције доприносе развијању одговорности девојака и младића за очување сопственог здравља. Непосредне последице су одлагање сексуалне активности младих ка старијем узрасту, смањење ризика за настанак нежељене трудноће као и полно преносивих инфекција.

Мере, активности и механизми

1. Обогаћивање планова и програма основних и средњих школа садржајима везаним за очување репродуктивног здравља младих (анатомија и физиологија репродукције, партнерски односи, непланирана трудноћа током адолесценције, полно преносиве инфекције, контрацепција, вештине комуникације, доношења и спровођења одлука, итд.)

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година.

2. Израда приручника за наставнике и сараднике основних и средњих школа за рад у сфери очувања репродуктивног здравља младих

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година.

3. Израда едукативног материјала намењеног ученицима основних и средњих школа у циљу очувања њиховог репродуктивног здравља

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година.

4. Акредитовање програма за обавезно стручно усавршавање наставника, разредних старешина, стручне службе, у циљу њиховог професионалног оснаживања за реализацију програма и садржаја из области очувања репродуктивног здравља

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

Појединачни циљ 4. 2. Развој мреже саветовалишта за репродуктивно здравље младих

За заштиту репродуктивног здравља младих је изузетно важно прилагођавање здравствених служби, кроз развој одговарајућих саветовалишта. Мада је овај процес у Републици Србији покренут од краја 1990-их година, у многим јединицама локалне самоуправе саветовалишта за репродуктивно здравље младих не постоје или нису комплетно развијена.

Мере, активности и механизми

1. Оснивање саветовалишта за репродуктивно здравље младих у јединицама локалне самоуправе

Носиоци: Министарство здравља и локална самоуправа.

Рок: 2010. година.

2. Унапређивање квалитета рада у саветовалиштима за репродуктивно здравље младих

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

3. Стварање мреже вршњачких едукатора за рад у области заштите репродуктивног здравља младих

Носилац: Министарство здравља и Министартсво просвете.

Рок: 2010. година.

Очекивани ефекти

Активности на заштити репродуктивног здравља адолесцената допринеће:

§ очувању здравља и репродуктивног потенцијала

§ подизању нивоа здравствене и сексуалне културе младих

§ наметању преузимања активне улоге у животу

§ промоцији здравих партнерских односа

§ усвајању модерних вредности

§ изградњи самопоштовања

§ подстицању аутономности

§ лакшем одрастању.

2. 2. 5. Посебни циљ 5. Борба против неплодности

2. 2. 5. Посебни циљ 5. Борба против неплодности

Образложење потребе

Неплодност је проблем са којим се суочава 10-15% парова у развијеним земљама. Услед слабе информисаности и едукованости становништва у сфери сексуалности и репродукције, великог броја намерних прекида трудноће, распрострањености полно преносивих инфекција, пораста ризичних понашања која директно или индиректно угрожавају репродуктивно здравље, као и недовољне развијености здравствених служби за планирање породице могуће је претпоставити да је у земљама у транзицији социо-економског система, укључујући и Републику Србију, учесталост неплодности и виша.

Водећи разлози тог озбиљног здравственог и социјалног проблема су велики број намерних прекида трудноће, одсуство контроле полно преносивих инфекција и одлагање рађања за касније животно доба.

Републику Србију одликује конзервативна контрола рађања која се претежно остварује традиционалном и недовољно ефикасном контрацепцијом, што за последицу има огроман број непланираних трудноћа и намерних побачаја. Мада од 1990-их у Републици Србији не постоји поуздана евиденција броја артифицијалних абортуса, процењује се да у једној календарској години искуство са тим захватом има свака дванаеста жена која се налази у плодном периоду живота.

Може се претпоставити и да је учесталост полно преносивих инфекција висока. Наиме, инциденција болести које се преносе полним путем расте у већини земаља у транзицији. Затим, у Републици Србији расте број оболелих од СИДЕ, као и број лица заражених ХИВ-ом. Такође, дијагностика и лечење ових обољења нису доступни великом делу становништва Републике Србије, јер одговарајуће службе не постоје у оквиру примарне здравствене заштите.

Република Србија је суочена и са интензивирањем процеса одлагања рађања. Велико је неучествовање жена у репродукцији становништва од 20. до 34. године живота. Због тога ће бити неопходна шира примена поступака медицински потпомогнуте оплодње, који претпостављају примену софистицираних дијагностичких и терапијских поступака доступних само у технолошки високо развијеним здравственим установама. Такође, рађање деце у каснијем животном добу повезано је са низом негативних биолошких и здравствених последица.

Појединачни циљ 5. 1. Промоција савремене контрацепције

У циљу промене начина регулисања плодности становништва од традиционалног ка модерном моделу потребно је ширење знања и мотивисање жена и мушкараца за усвајање савременог концепта планирања породице.

Мере, активности и механизми

1. Активирање здравственог система да делује на стварање и задовољење индивидуалних потреба у овој сфери, општа популаризација и промоција коришћења средстава контрацепција и савременог модела контроле рађања (како посредством масовних медија, тако и кроз шире комуникацијске процесе у односима са јавношћу)

Носиоци: Министарство здравља, Министарство рада и социјалне политике, Министарство културе.

Рок: континуирано.

2. Оснаживање здравственог система за ублажавање абортусног проблема повећањем обима коришћења модерне и ефикасне контрацепције и кроз континуирану едукацију лекара о садржајима релевантним за квалитетно саветовање жена о контрацепцији

Носиоци: Министарство здравља и Министарство просвете.

Рок: континуирано.

3. Израда и примена клиничких смерница у области контрацепције

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година.

4. Интензивирање саветодавног рада везаног за контролу рађања, посебно пре и после индукованог абортуса, у примарној здравственој заштити

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

5. Израда информативно-едукативног материјала о различитим видовима превенције зачећа

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година.

Појединачни циљ 5. 2. Остваривање боље контроле полно преносивих инфекција

Остваривање контроле полно преносивих инфекција претпоставља лепезу различитих активности које воде повећању знања о полно преносивим инфекцијама и јачању мотивације за здраво сексуално понашање међу становништвом. У том смислу неопходно је предузети низ мера у циљу повећања информисаности и образовног нивоа становништва, као и подизању свести о потреби превентивног деловања, док је здравствени систем од пресудног значаја за ублажавање поремећаја репродуктивног здравља код особа са полно преносивом инфекцијом.

Мере, активности и механизми

1. Активирање здравственог система да делује на стварање и задовољење индивидуалних потреба у овој сфери, општа популаризација и промоција безбедног сексуалног понашања, а у циљу превенције полно преносивих болести (како посредством масовних медија, тако и кроз шире комуникацијске процесе у односима са јавношћу)

Носиоци: Министарство здравља, Министарство рада и социјалне политике, Министарство културе.

Рок: континуирано.

2. Прилагођавање примарне здравствене заштите за пружање услуга превенције, дијагностике и лечења полно преносивих инфекција

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2008. година.

3. Израда и примена клиничких смерница о полно преносивим инфекцијама које ће бити ефикасне, рационалне и економски прихватљиве

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година.

4. Израда информативно-едукативног материјала о различитим врстама полно преносивих инфекција и начинима њиховог превенирања

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година.

5. Континуирана едукација лекара о полно преносивим инфекцијама

Носиоци: Министарство здравља и Министарство просвете.

Рок: континуирано.

Појединачни циљ 5. 3. Пружање стручне помоћи паровима са проблемом неплодности

Ублажавање проблема неплодности захтева прилагођавање здравственог система за рационални, економски прихватљив и савремен приступ дијагностици и терапији инфертилитета, финансијску подршку заинтересованим паровима, као и релевантну законску регулативу везану за примену поступака биомедицински потпомогнуте оплодње.

Мере, активности и механизми

1. Израда и примена клиничких смерница за испитивање и лечење неплодности

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година.

2. Континуирана едукација лекара одговарајућих специјалности везана за решавање неплодности

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

3. Јачање капацитета одговарајућих здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа за испитивање и лечење неплодности

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

4. Обезбеђивање бесплатних лекова за прва два покушаја лечења неплодности

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

5. Континуирана контрола квалитета рада здравствених установа којe пружају услуге испитивања и лечења неплодности

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

6. Увођење законске регулативе у вези са применом поступака биомедицински потпомогнуте оплодње

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година.

Очекивани ефекти

Реализовање наведених активности допринеће очувању репродуктивног потенцијала становништва Републике Србије, јер ће масовнија примена савремене контрацепције у циљу планирања трудноће и боља контрола полно преносивих инфекција смањити број парова са проблемом примарне и секундарне неплодности. Тиме ће се начинити један у низу корака потребних за остваривање индивидуалних тежњи везаних за жељени број деце. Истовремено, стварање предуслова за ефикасно коришћење поступака медицински потпомогнуте оплодње допринеће да већи број парова реализује родитељство, што је посебно значајно у условима интензивирања процеса одлагања рађања деце.

2. 2. 6. Посебни циљ 6. Ка здравом материнству

2. 2. 6. Посебни циљ 6. Ка здравом материнству

Образложење потребе

И поред бројних законских и подзаконских решења која дефинишу високи стандард здравствене заштите жена током трудноће, порођаја и периода бабиња, постоји простор за смањење морбидитета и морталитета мајки и новорођенчади, перинаталне смртности, мртворођености и учесталости конгениталних аномалија у Републици Србији. Одсуство систематске припреме жена за трудноћу, непотпун обухват трудница радом саветовалишта у домовима здравља, недовољна информисаност трудница о чиниоцима који позитивно или негативно делују на здравље мајке и детета и недовољна повезаност релевантних служби на одговарајућим нивоима здравствене заштите само су неки од фактора који угрожавају ток и исход трудноће.

Питање припреме жене за трудноћу је и даље отворено, јер су недовољно развијене активности које промовишу здраве стилове живота, периодичне провере здравственог стања и личну одговорност за здравље. Проблем додатно оптерећује интензивно одлагањe рађања услед чега расте учесталост преегзистирајућих хроничних обољења и других чинилаца који угрожавају оптимални ток и исход трудноће.

Појави компликација током трудноће и порођаја доприноси непотпун обухват трудница радом саветовалишта у домовима здравља и недовољна повезаност и дефинисаност дијагностичких и терапијских поступака у оквиру система здравствене заштите трудница по нивоима. Отуда известан број трудница није упознат са чиниоцима који су значајни за развој активног односа према трудноћи, нередовно и неодговарајуће контролише ток трудноће, није укључен у скрининг поступак за правовремену детекцију одређених патолошких стања (првенствено гестацијског дијабетеса мелитуса и хипертензије) и није на одговарајући начин припремљен за порођај.

Различита подручја Републике Србије немају једнаке могућности превенције конгениталних аномалија код плода и снижавања учесталости мртворођења. Наиме, саветовалишта за труднице у оквиру примарне здравствене заштите су у неједнаком обиму развијена, првенствено у погледу квалитета опреме и обучености кадрова за рану детекцију поремећаја у развоју плода и патолошких стања током трудноће.

Заштита здравља деце у периоду када највише зависе од непосредног окружења, током првих пет година живота, добро је развијена у Републици Србији. Остварује се раним откривањем обољења чије последице могу да се спрече, праћењем здравственог стања и елиминисањем заразних болести путем активне имунизације.

Појединачни циљ 6. 1. Очување и унапређење здравља жене у периоду пре трудноће

Очување и унапређење здравља жене претпоставља ангажовање масовних медија и здравствених радника на ширењу знања која доприносе усвајању здравих стилова живота и преузимању одговорности за сопствено здравље укључујући и периодичне провере здравственог стања, као и јачање капацитета здравственог система да изађе у сусрет потребама жена у овој сфери.

Мере, активности и механизми

1. Промоција здравих стилова живота (како посредством масовних медија, тако и кроз шире комуникацијске процесе у односима са јавношћу)

Носиоци: Министарство културе и Министарство здравља.

Рок: континуирано.

2. Јачање капацитета примарне здравствене заштите за рад у области очувања здравља жена у репродуктивном периоду живота

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

Појединачни циљ 6. 2. Побољшање квалитета здравствене заштите током трудноће и порођаја

У циљу обезбеђивања квалитетне контроле тока трудноће, порођаја и бабиња, са резултујућим снижавањем стопа материнског, перинаталног и неонаталног морбидитета и морталитета потребно је да се свакој трудници, породиљи и новорођенчету обезбеди максимални могући стандард здравствене заштите.

Мере, активности и механизми

1. Оснаживање примарне здравствене заштите за остваривање оптималног тока и исхода трудноће

Носиоци: Министарство здравља и локална самоуправа.

Рок: континуирано.

2. Јачање капацитета одговарајућих здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа за контролу тока и исхода патолошких трудноћа и збрињавања ургентних стања

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2010. година.

3. Повезивање здравствених установа различитих нивоа здравствене заштите у циљу ефикасног и територијално уравнотеженог обезбеђивања здравственог надзора током трудноће, порођаја и периода бабиња

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2008. година.

Појединачни циљ 6. 3. Подршка безбедном материнству, здравом расту и развоју новорођенчета и малог детета

Здраво материнство и стварање предуслова за здрав почетак живота, раст и развој новорођенчета и малог детета претпостављају ангажовање здравственог система на превенцији и раној детекцији поремећаја здравља код мајке и детета, као и припрему родитеља за правилан телесни и психосоцијални раст и развој детета.

Мере, активности и механизми

1. Јачање капацитета здравственог система за очување здравља жене у периоду бабиња, као и заштите здравља новорођенчади, дојенчади и мале деце

Носиоци: Министарство здравља и локална самоуправа.

Рок: континуирано.

Очекивани ефекти

Процењује се да ће информисање трудница о садржајима везаним за здраво материнство, обезбеђивање одговарајућег надзора свих трудница, квалитетна организација здравствене неге и збрињавања ургентних стања моћи да спрече око 40% смрти жена током трудноће, порођаја и периода бабиња. Поред смањења материнске смртности, позитивни ефекти предложених мера ће бити и смањење перинаталне смртности, умирања новорођенчади, дојенчади и мале деце као и рађања деце са менталним или телесним оштећењима, односно аномалијама. Истовремено ће се побољшати здравствено стањe жена и деце. Поред директних, индиректна демографска добробит ће бити ублажавање препрека за рађање везаних за здравствени систем.