2. 2. 6. Посебни циљ 6. Ка здравом материнству

2. 2. 6. Посебни циљ 6. Ка здравом материнству

Образложење потребе

И поред бројних законских и подзаконских решења која дефинишу високи стандард здравствене заштите жена током трудноће, порођаја и периода бабиња, постоји простор за смањење морбидитета и морталитета мајки и новорођенчади, перинаталне смртности, мртворођености и учесталости конгениталних аномалија у Републици Србији. Одсуство систематске припреме жена за трудноћу, непотпун обухват трудница радом саветовалишта у домовима здравља, недовољна информисаност трудница о чиниоцима који позитивно или негативно делују на здравље мајке и детета и недовољна повезаност релевантних служби на одговарајућим нивоима здравствене заштите само су неки од фактора који угрожавају ток и исход трудноће.

Питање припреме жене за трудноћу је и даље отворено, јер су недовољно развијене активности које промовишу здраве стилове живота, периодичне провере здравственог стања и личну одговорност за здравље. Проблем додатно оптерећује интензивно одлагањe рађања услед чега расте учесталост преегзистирајућих хроничних обољења и других чинилаца који угрожавају оптимални ток и исход трудноће.

Појави компликација током трудноће и порођаја доприноси непотпун обухват трудница радом саветовалишта у домовима здравља и недовољна повезаност и дефинисаност дијагностичких и терапијских поступака у оквиру система здравствене заштите трудница по нивоима. Отуда известан број трудница није упознат са чиниоцима који су значајни за развој активног односа према трудноћи, нередовно и неодговарајуће контролише ток трудноће, није укључен у скрининг поступак за правовремену детекцију одређених патолошких стања (првенствено гестацијског дијабетеса мелитуса и хипертензије) и није на одговарајући начин припремљен за порођај.

Различита подручја Републике Србије немају једнаке могућности превенције конгениталних аномалија код плода и снижавања учесталости мртворођења. Наиме, саветовалишта за труднице у оквиру примарне здравствене заштите су у неједнаком обиму развијена, првенствено у погледу квалитета опреме и обучености кадрова за рану детекцију поремећаја у развоју плода и патолошких стања током трудноће.

Заштита здравља деце у периоду када највише зависе од непосредног окружења, током првих пет година живота, добро је развијена у Републици Србији. Остварује се раним откривањем обољења чије последице могу да се спрече, праћењем здравственог стања и елиминисањем заразних болести путем активне имунизације.

Појединачни циљ 6. 1. Очување и унапређење здравља жене у периоду пре трудноће

Очување и унапређење здравља жене претпоставља ангажовање масовних медија и здравствених радника на ширењу знања која доприносе усвајању здравих стилова живота и преузимању одговорности за сопствено здравље укључујући и периодичне провере здравственог стања, као и јачање капацитета здравственог система да изађе у сусрет потребама жена у овој сфери.

Мере, активности и механизми

1. Промоција здравих стилова живота (како посредством масовних медија, тако и кроз шире комуникацијске процесе у односима са јавношћу)

Носиоци: Министарство културе и Министарство здравља.

Рок: континуирано.

2. Јачање капацитета примарне здравствене заштите за рад у области очувања здравља жена у репродуктивном периоду живота

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

Појединачни циљ 6. 2. Побољшање квалитета здравствене заштите током трудноће и порођаја

У циљу обезбеђивања квалитетне контроле тока трудноће, порођаја и бабиња, са резултујућим снижавањем стопа материнског, перинаталног и неонаталног морбидитета и морталитета потребно је да се свакој трудници, породиљи и новорођенчету обезбеди максимални могући стандард здравствене заштите.

Мере, активности и механизми

1. Оснаживање примарне здравствене заштите за остваривање оптималног тока и исхода трудноће

Носиоци: Министарство здравља и локална самоуправа.

Рок: континуирано.

2. Јачање капацитета одговарајућих здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа за контролу тока и исхода патолошких трудноћа и збрињавања ургентних стања

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2010. година.

3. Повезивање здравствених установа различитих нивоа здравствене заштите у циљу ефикасног и територијално уравнотеженог обезбеђивања здравственог надзора током трудноће, порођаја и периода бабиња

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2008. година.

Појединачни циљ 6. 3. Подршка безбедном материнству, здравом расту и развоју новорођенчета и малог детета

Здраво материнство и стварање предуслова за здрав почетак живота, раст и развој новорођенчета и малог детета претпостављају ангажовање здравственог система на превенцији и раној детекцији поремећаја здравља код мајке и детета, као и припрему родитеља за правилан телесни и психосоцијални раст и развој детета.

Мере, активности и механизми

1. Јачање капацитета здравственог система за очување здравља жене у периоду бабиња, као и заштите здравља новорођенчади, дојенчади и мале деце

Носиоци: Министарство здравља и локална самоуправа.

Рок: континуирано.

Очекивани ефекти

Процењује се да ће информисање трудница о садржајима везаним за здраво материнство, обезбеђивање одговарајућег надзора свих трудница, квалитетна организација здравствене неге и збрињавања ургентних стања моћи да спрече око 40% смрти жена током трудноће, порођаја и периода бабиња. Поред смањења материнске смртности, позитивни ефекти предложених мера ће бити и смањење перинаталне смртности, умирања новорођенчади, дојенчади и мале деце као и рађања деце са менталним или телесним оштећењима, односно аномалијама. Истовремено ће се побољшати здравствено стањe жена и деце. Поред директних, индиректна демографска добробит ће бити ублажавање препрека за рађање везаних за здравствени систем.