1.4. Далекосежне последице

1.4. Далекосежне последице

Ниво рађања деце испод потреба просте замене генерација који траје више деценија је основни покретач депопулације и наглашеног старења становништва Републике Србије. Наиме, становништво Централне Србије и АП Војводина се од 1992. односно 1989. године више не обнавља природним путем, а у 2005. години стопа природног прираштаја износи –4,3 односно –5,5 промила. Апсолутно посматрано, број умрлих у Централној Србији је у 2005. години за 23.525, а у АП Војводина за 11.066 лица већи од броја живорођене деце.

Централна Србија и АП Војводина спадају и у подручја где је демографски процес старења достигао велике размере. Према резултатима пописа из 2002. године више од 900.000 лица у Централној Србији и око 300.000 лица у АП Војводина, односно шестина становништва обе популације, стара је 65 и више година што сврстава Републику Србију међу најстарије земље на свету. Резултати пројекција указују да ће се процес популационог старења континуирано наставити у првој половини XXI века и да ће се број особа старих 65 или више година у Републици Србији повећати за трећину у 2052. години, а удео у укупном становништву ће се, у зависности од варијанте, кретати од 18,7 % до 27,5 %.

Са економског аспекта нарочито је важан утицај старосне структуре на економску структуру становништва и структуру радне снаге. Величина радног контингента, унутар кога се у савременим условима формира највећи део понуде радне снаге, у Републици Србији континуирано опада после 1981. године, а пројекције показују да ће опадање бити настављено и током прве половине 21. века. Коефицијент економске зависности, као однос издржаваних и лица са личним приходима према привредно активним лицима, расте. На 100 економски активних било је 108 економски неактивних лица у 1991. и 120 у 2002. години. Неповољне промене старосног састава изражене су и код радне снаге. Заступљеност млађих генерација се смањује, а старијих повећава. Док су 1981. године међу активнима најзаступљеније биле генерације од 25 до 35 година и код мушкараца и код жена, у време пописа 2002. године најзаступљеније су старосне групе од 40 до 50 година.