Наслови са блога "Јавна расправа - Стратегија подстицања рађања"

Наслови са матичног блога "Јавна расправа"

Наслови са блога "Јавна расправа - Закон о удружењима"

понедељак, 30. јул 2007.

2.2.3. Посебни циљ 3. Снижавање психолошке цене материнства

2.2.3. Посебни циљ 3. Снижавање психолошке цене материнства

Образложење потребе

Деца „коштају’’, односно изискују новац. Али, за децу је потребно и још много тога – времена, енергије, труда, стрпљења, одрицања, непроспаваних ноћи, одсуствовања са посла. Због деце се родитељи одричу многих својих планова, ситних и већих задовољстава, слободног времена, својих аспирација, професионалних шанси. Многе од тих ставки би могле да се искажу и кроз економске индикаторе, као што је на пример одсуствовања са посла, смањена продукције или слабији квалитет рада од стране родитеља услед њихове посвећености детету. Многe од горе наведених ставки су економски немерљиве категорије и остаће као субјективни доживљај улагања, или ускраћења, фрустрације, одрицања и називају се субјективна, психолошка цена детета.

Психолошка цена детета је субјективни доживљај коштања, улагања, изгубљени добици, перцепција пропуштених шанси узрокована обавезама у процесу подизања детета. Психолошка цена детета и пратећи стрес које родитељство изазива су оне економски немерљиве категорије које често стоје иза одлука да се нема још једно дете, односно иза нерађања више деце.

Иако родитељи нерадо признају постојање ове друге стране медаље родитељства, она реално постоји упоредо са сатисфакцијама које родитељство доноси. Те супротне стране процеса родитељства објашњавају добрим делом зашто се огроман број људи не одриче родитељства, али исто тако зашто се тешко одлучују за више од једног детета. У прилог овој тврдњи стоје и подаци да је идеални број деце који жене у нашој средини наводе већи од реализованог броја деце. Значи, у повољнијим условима – економским, али и друге природе – жене би биле вољне да рађају и већи број деце.

Према томе, једна од стратегија да се подстакне више рађања јесте и смањење психолошке цене детета, односно креирање погодне климе за одлуку о рађању наредног детета.

У области родне равноправности развој је ишао претежно у једном правцу ка остварењу права жене на рад изван куће, али не истовремено и у правцу мењања и модела улоге мушкарца у породици. Мењање улоге жене схваћено је само половично, у смислу њених додатних улога на ону која јој је вековима додељивана као главна да буде домаћица и мајка. Зашто се овакав модел одржава и тако тешко искорењује? Због задржавања традиционалне дефиниције улоге полова у генерацији родитеља, те се деца путем процеса социјализације и идентификације задржавају на истим моделима поделе послова и улога мушкарца и жене у породици. Таква социјализација није данас адекватна, јер проузрокује застоје развоју на два плана; за жену да се лакше прилагоди економским и друштвеним улогама и да развије своје аспирације, али и за мушкарца да се боље припреми за своју улогу родитеља. Отуда, неопходно је снажније укључување мушкарца у родитељство, укључујући и вредносну и практичну раван, промоцијом нових односа између жене и мушкарца у савременој култури.

Родитељство је изразито одговоран и сложен задатак у животу сваког појединца. Па ипак, не постоји систем припреме младих за испуњавање ове одговорне улоге. Бити добар родитељ је захтев и обавеза. Последице несналажења у родитељској улози су врло озбиљне и за дете, али и за одраслу особу. Неуспешан родитељ остаје ускраћен за сатисфакције које произлазе из успешног родитељства, али и са теретом осећања неуспеха, кривице, самооптуживања и оптуживања околине. Помоћ и подршка младим људима да изграде високи ниво компетенције за родитељство пре рођења првог детета, а затим и у току подизања првог детета, могла би да смањи стрес доживљен кроз родитељство и да олакша одлуку о рађању другог и трећег детета.

Појединачни циљ 3.1. Снижавање психолошке цене материнства мерама које регулишу усклађивање рада и родитељства

Данас у Републици Србији велики проценат жена или је запослен или, ако није запослен, жели и рачуна на то да ће имати прилику да добије посао. Поред јасних економских добитака које доноси запослење, професионално остварење је један од снажних мотива и циљева жена, посебно млађе генерације. Проблеми у усклађивању рада и родитељства јесу управо најјачи извор повећања психолошке цене материнства.

j

Мере, активности и механизми

Појединачни циљеви описани под бројем 2.1. и 2.2. са свим мерама које су наведене у тим одељцима, су истовремено и мере које ће да допринесу остваривању и овог појединачног циља.

Појединачни циљ 3.2. Снижавање психолошке цене материнства олакшавањем вођења домаћинства

У многим земљама послови жене у домаћинству знатно су олакшани постојањем различитих сервиса који доприносе уштеди времена и енергије који су потребни да мајка, посебно запослена мајка, успешно води своје домаћинство. Захваљујући тој уштеди енергије и времена мајка има далеко мањи доживљај оптерећења које проузрокује подизање и брига око детета.

Мере, активности и механизми

1. Развити и економски подстаћи мрежу лако доступних (економски и локацијски) пружалаца услуга мајкама у вођењу домаћинства и бриге око деце (сервиси за пеглање, прање, сервиси за припрему полуготових оброка, дечије исхране, сервиси за одвођење и довођење деце из школе, итд.)

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, (Министарство финансија и локална самоуправа.

Рок: 2010. година.

Појединачни циљ 3.3. Истицање значаја улоге оца у подизању детета

Мајка је у нашој средини тзв. ,,примарни родитељ’’. То значи да се од ње очекује да испуњава највећи део обавеза око неге, бриге и подизања детета. Она та очекивања и испуњава. Овај историјом и културом одређени образац је могао да се са нешто мање потешкоћа одржава у временима кад већина жена није била запослена, и кад се живот породице одвијао у проширеним породичним заједницама у којима је брига око деце била подељена између чланова више генерација једне те исте породице. Међутим, у садашњем тренутку, овај образац знатно доприноси повећању психолошке цене материнства. Истовремено, овај образац не одговара развојним потребама детета. Стога је неопходно снажније укључивање мушкарца у родитељство.

Мере, активности и механизми

1. Обогаћивање планова и програма основних и средњих школа садржајима везаним за значај оца у развоју детета и његовим врло специфичним доприносима формирању личности детета

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

2. Истицање значаја улоге оца у развоју детета и у формирању дететове личности кроз едукативне програме, медије, приручнике (за одрасле)

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година.

Појединачни циљ 3.4. Јачање компетенције за испуњавање родитељске улоге

Родитељство је једна од најодговорнијих улога сваке особе. Такође је једна од улога која може да донесе највише сатисфакције ако је успешно обављена или највише фрустрације и патње уколико се не обави како треба. Шансе за накнадно исправљање грешака не постоје. Родитељство је доживотна улога. И поред тог значаја, за испуњавање ове важне улоге у животу сваког појединца не постоји одговарајућа припрема.

Мере, активности и механизми

1. Оснивање мреже саветовалишта за родитеље у циљу једноставног информисања у вези са дилемама око неге и подизања деце

Носилац: Министарство рада и социјалне политике, Министарство здравља, локална самоуправа, удружења.

Рок: 2008. година.

2. Оснивање клубова за родитеље у циљу остваривања контаката и размена идеја, добијања подршке, савета и слично

Носилац: Министарство рада и социјалне политике, Министарство здравља, локална самоуправа, удружења.

Рок: 2008. година.

3. Обезбеђење једноставне, кратке, лако читљиве литературе за младе родитеље у виду приручника и брошура о нези и васпитању деце

Носилац: Министарство рада и социјалне политике и Министарство здравља.

Рок: 2008. година.

Очекивани ефекти

Очекује се да ће спрођење наведених мера смањити субјективни доживљај оптерећења, коштања које би следеће дете (деца) проузроковала код родитеља. На тај начин ће се олакшати доношење одлуке о рађању више деце, односно реализација става о идеалном броју деце. Истовремено створиће се повољна основа за стимулисање додатних рађања другим мерама популационе политике. Важна добробит биће и повећање индивидуалног осећања задовољства сопственим животом људи са децом. Повећање задовољства родитеља, пре свега мајки, ће уз различите повољне ефекте имати за последицу и позитиван доживљај родитељства код деце.

Нема коментара: