‎2. 2. 1. Посебни циљ 1. Ублажавање економске цене подизања ‎детета

2.2. Посебни циљеви

2. 2. 1. Посебни циљ 1. Ублажавање економске цене подизања детета

Образложење потребе

Рађање деце не би смело значајно да погоршава економски, а тиме и друштвени, положај породица са децом. Држава мора да преузме на себе део трошкова рађања деце и њиховог издржавања и школовања. У ситуацији крупних поремећаја у демографском развитку, када питање отворене депопулације и интензивног процеса старења становништва није само питање одрживости демографског, него и општег друштвеног и економског развоја садашњих и будућих генерација, улога државе је посебно важна.

Финансијска помоћ породицама са децом јавља се као пронаталитетна мера и у срединама са стабилним друштвено-економским развојем и високим животним стандардом становништва. Међутим, у условима економских тешкоћа значај новчаних давања, као и финансијских олакшица, бива већи. Мере подршке породици треба да ублаже ефекте неповољних привредних кретања, али и да буду усмерене ка постизању економске и социјалне сигурности као претпоставке одвијања биолошке репродукције. Јер опредељење за учествовање у репродукцији, али и реализација жељеног броја деце, који је по правилу већи од оствареног, у великој мери зависи од економске сигурности потенцијалних учесника у репродукцији. Незапосленост, лош материјални положај и стамбени проблем су основна питања која се директно тичу потенцијалних учесника у репродукцији. Дугорочно и из угла одрживости развоја, подстицање рађања подразумева решавање поменутих проблема.

Иако је проблем незапослености присутан већ дуже време, транзиција кроз коју пролази привреда Републике Србије додатно га је појачала. Нарочити проблем и висок социјални ризик представља дуготрајна незапосленост. Посматрано по полу, жене сачињавају више од половине незапослених, а дугорочна незапосленост је такође знатно већа код жена. Структура незапослених неповољна је нарочито и према обележју старости, јер је велико учешће незапослених у старости 20-24, а то је иначе старосна група у којој се, поред старосне групе 25-29, одвија највећи број рађања.

Становање и услови становања су битан елеменат за рађање деце. У Републици Србији постоји велики проблем трошковне доступности стана. Висока цена станова (за куповину или изнајмљивање), уз висок степен незапослених међу младима који су главни ослонац репродукције становништва, јесте значајно ограничење за формирање или проширење породице. Осим регистроване несташице станова стамбени проблем је међутим и већи, јер је врло често прикривен. Наиме, велики је број новоформираних брачних заједница које су приморане да деле стан чак без обзира на социјални положај.

У оквиру финансијске подршке породици са децом у употреби су две мере које имају популациони ефекат. То су: 1) родитељски додатак који представља подршку породици коју остварује мајка по рођењу првог, другог, трећег и четвртог детета. Овај додатак је диференциран према реду рођења детета, а износ се усклађује са растом трошкова живота; 2) накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Овом мером настоји се да се запосленим мајкама олакша усклађивање рада и родитељства. Једнака је заради и не зависи од реда рођења детета.

Појединачни циљ 1. 1. Директна финансијска подршка породици

Један од стратешких праваца у превазилажењу проблема недовољног рађања и постизања пожељног демографског развоја јесте пружање финансијске подршке породици. Значај репродукције становништва Републике Србије као и дубина поремећаја у њеном одвијању у околностима актуелног привредног и друштвеног развоја опредељују и начине финансијске помоћи. Циљ је да се смање трошкови родитељства, као и да се ублажи неједнак животни стандард породица са и без деце.

Мере, активности и механизми

1. Једнократна исплата родитељског додатка при рођењу детета на начин и у висини прописаној Законом о финансијској подршци породици са децом

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

2. Месечна исплата материнског додатка незапосленим мајкама у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до навршених три године живота детета

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

3. Месечна исплата породичног додатка породицама за треће и четврто дете у висини најниже месечне основице доприноса, у складу са законом који регулише доприносе за обавезно социјално осигурање, од рођења до пунолетства

Носилац: Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2010. година и даље континуирано.

4. Накнада зараде у пуном износу за време трудничког боловања

Носилац: Министарство здравља.

Рок: 2007. година и даље континуирано.

5. Осигурати бесплатне уџбенике за предшколско, основно и средње образовање за свако треће и четврто дете

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

6. Ослобађање од плаћања ПДВ-а при куповини првог стана породица са децом где је један родитељ млађи од 35 година

Носилац: Министарство финансија.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

7. Обезбеђивање повољних стамбених кредита за парове до 35 година, уз могућност смањивања висине износа кредитних рата са повећањем броја деце у породици

Носилац: Министарство финансија.

Рок. 2008. година и даље континуирано.

8. Обезбеђивање повољних кредита за започињање бизниса за младе парове до 35 година

Носилац: Министарство финансија.

Рок: 2008.година и даље континуирано.

9. Повећање номиналног износа дечијег додатка и повећање цензуса за остваривање права, како би број корисника овог права био већи

Носиоци: Министарство рада и социјалне политике, Министарство финансија.

Рок: 2007.година и даље континуирано.

Појединачни циљ 1. 2. Индиректна финансијска подршка породици

Систем и политика јавних прихода могу имати ефекте и у демографској сфери. Порези, као доминантни приходи у укупним јавним приходима, имају највећи значај, а одређеном пореском политиком могу помоћи остварењу популационих циљева. Уз то, наглашено пронаталитетно опредељење стратешких праваца подразумева и оријентацију пореских решења у истом правцу.

Мере, активности и механизми

1. Умањење дохотка за опорезивање за износ накнаде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

2. Умањење дохотка за опорезивање на име издржаваног члана у висини 40% просечне зараде по запосленом у Републици Србији

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

3. Умањење дохотка за опорезивање за износ трошкова боравка деце у предшколским установама, путне трошкове и трошкове становања детета ван места боравка за време стицања основног и средњег образовања

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

4. Ослобaђaње плаћања ПДВ-а за храну, одећу, обућу и опрему за децу узраста до три године

Носилац: Министарство финансија.

Рок: од 2007. године и даље континуирано.

Очекивани ефекти

Предложене мере ублажиће неповољнији материјални положај породица са децом у односу на оне без деце. Посебно ће бити подстицајне код трећег и четвртог детета јер ће покрити део издатака које породица има за децу до њиховог пунолетства. Такође, финансијски ће обезбедити незапослене мајке до навршене године живота детета. Даље, ослобађање од плаћања ПДВ-а ће смањити трошкове одгајања беба кроз смањење цена неопходних производа за тај узраст. Пореске олакшице за свако издржавано дете и пореске олакшице за њихов боравак у пред-школским установама, као и за превоз и становање ван места сталног боравка током основног и средњег образовања допринеће осећају економског преимућства породица које имају децу. Све то биће подстицајно за рађање деце.