2. 2. 4. Посебни циљ 4. Промоција репродуктивног здравља адолесцената

2. 2. 4. Посебни циљ 4. Промоција репродуктивног здравља адолесцената

Образложење потребе

Многи фактори угрожавају репродуктивно здравље адолесцената у Републици Србији. Међу њима се десетак издваја због јасне повезаности са овим проблемом.

Младима недостају знања и вештине потребне за очување здравља уопште, а поготово репродуктивног здравља. Знање је предуслов сексуалне и здравствене културе, безбедног понашања у овој сфери и развоја личне одговорности за очување здравља.

Истраживања спроведена у различитим срединама Републике Србије указују на раширеност понашања која угрожавају репродуктивно здравље адолесцената, као што су пушење, употреба алкохола у све ранијем узрасту и у већој количини, и коришћење дроге, пре свега марихуане, амфетамина и хероина.

Мада је распрострањено уверење да је наше друштво традиционалније и конзервативније у односу на друге европске земље, сексуалнa активност међу адолесцентима је реалност и у Републици Србији. Све већи број младих прво сексуално искуство доживљава у раној адолесценцији, а промене су посебно интензивне у популацији девојака.

Поред раног ступања у сексуалне односе, међу младима су присутни и други видови ризичног понашања који угрожавају њихово репродуктивно здравље. Резултати више студија показују да све већи број младих има сексуална искуства под утицајем алкохола и дроге или се понаша промискуитетно не користећи мере превенције трудноће и полно преносивих инфекција.

Процењује се да број адолесцентних трудноћа током једне календарске године износи најмање 50 на 1.000 девојака од којих се половина завршава рађањем детета, а половина намерним прекидом. Са аспекта очувања здравља посебно забрињава одржавање високог нивоа рађања пре 17. године живота.

Полно преносиве инфекције су честе код сексуално активних адолесцената, посебно хламидијска генитална инфекција - значајан чинилац секундарног стерилитета и инфекција хуманим папилома вирусом - директно повезана са настанком карцинома грлића материце.

Родитељи имају пасиван однос према сексуалности и заштити репродуктивног здравља њихове деце. Искуство, пак, указује да се током одрастања с много више проблема суочавају деца у чијој се родитељској кући није покретао разговор о темама као што су пубертет, партнерска веза, избегавање ризичних понашања.

Појединачни циљ 4. 1. Едукација у школама адолесцената за очување репродуктивног здравља

У Републици Србији не постоји системско решење везано за едукацију у области заштите репродуктивног здравља. Искуства средина које су спроводиле програме ширења знања и усвајања вештина међу адолесцентима показују да ове акције доприносе развијању одговорности девојака и младића за очување сопственог здравља. Непосредне последице су одлагање сексуалне активности младих ка старијем узрасту, смањење ризика за настанак нежељене трудноће као и полно преносивих инфекција.

Мере, активности и механизми

1. Обогаћивање планова и програма основних и средњих школа садржајима везаним за очување репродуктивног здравља младих (анатомија и физиологија репродукције, партнерски односи, непланирана трудноћа током адолесценције, полно преносиве инфекције, контрацепција, вештине комуникације, доношења и спровођења одлука, итд.)

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година.

2. Израда приручника за наставнике и сараднике основних и средњих школа за рад у сфери очувања репродуктивног здравља младих

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година.

3. Израда едукативног материјала намењеног ученицима основних и средњих школа у циљу очувања њиховог репродуктивног здравља

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година.

4. Акредитовање програма за обавезно стручно усавршавање наставника, разредних старешина, стручне службе, у циљу њиховог професионалног оснаживања за реализацију програма и садржаја из области очувања репродуктивног здравља

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

Појединачни циљ 4. 2. Развој мреже саветовалишта за репродуктивно здравље младих

За заштиту репродуктивног здравља младих је изузетно важно прилагођавање здравствених служби, кроз развој одговарајућих саветовалишта. Мада је овај процес у Републици Србији покренут од краја 1990-их година, у многим јединицама локалне самоуправе саветовалишта за репродуктивно здравље младих не постоје или нису комплетно развијена.

Мере, активности и механизми

1. Оснивање саветовалишта за репродуктивно здравље младих у јединицама локалне самоуправе

Носиоци: Министарство здравља и локална самоуправа.

Рок: 2010. година.

2. Унапређивање квалитета рада у саветовалиштима за репродуктивно здравље младих

Носилац: Министарство здравља.

Рок: континуирано.

3. Стварање мреже вршњачких едукатора за рад у области заштите репродуктивног здравља младих

Носилац: Министарство здравља и Министартсво просвете.

Рок: 2010. година.

Очекивани ефекти

Активности на заштити репродуктивног здравља адолесцената допринеће:

§ очувању здравља и репродуктивног потенцијала

§ подизању нивоа здравствене и сексуалне културе младих

§ наметању преузимања активне улоге у животу

§ промоцији здравих партнерских односа

§ усвајању модерних вредности

§ изградњи самопоштовања

§ подстицању аутономности

§ лакшем одрастању.