2.2.7. Посебни циљ 7. Популациона едукација

2.2.7. Посебни циљ 7. Популациона едукација

Образложење потребе

Популациона едукација намеће се као нови правац популационе политике имајући у виду да појединац нема довољно специфичних знања. У мањој или већој мери не види се однос између индивидуалног понашања и макро процеса, не познају се последице незадовољавајућих популационих тенденција, спорост демографских промена и њихово одложено дејство, затим, не разумеју се потребе друштва у овој сфери као ни потребе будућих генерација, не размишља се о очувању националног идентитета, културе и трајања.

Зашто се знању придаје тако велики значај? Пре свега због тога што је знање несумњиво значајан чинилац при успостављању одређеног система вредности, формирању ставова, стварању мотивације, као и важан фактор у процесу одлучивања у многим областима живота. Отуда стицање знања, као основног елемента свести, може утицати на филозофију живљења, а самим тим и на ставове, погледе, уверења, вољу. И то знање схваћено у ширем смислу, са укљученом социјалном и психолошком димензијом. Социјална димензија одражава уверење индивидуе да је оно о чему стиче знање проверено од других и да му се може веровати. Психолошка димензија, пак, подразумева емоционалну прих-ватљивост појаве или неког њеног елемента који се сазнаје. Саставни део усвајања знања мора бити и процес овладавања вештинама које треба да омогуће примену стеченог знања.

Популациона едукација претпоставља промоцију новог система вредности и стила живота путем ширења разумевања о карактеристикама и значају популационог фактора и одговорног понашања у сфери породичног живота, брака, одгајања деце, односа мушкарца и жене у савременој култури, интергенерацијске солидарности и трансфера, репродуктивног здравља, као и онога везаног за будућност заједнице којој се припада.

Популациона едукација је препозната као важан елемент популационе политике и у Програму акције, усвојеном на Међународној конференцији о становништву и развоју - Уједињених Нација, у Каиру 1994. У Програму је изнет низ прагматичних савета. Најважнији je да у ширењу знања и мотивације релевантне за популациону тематику треба да буду укључене све социјалне институције, али пре свега васпитно-образовне установе, предшколске и школске.

У плановима и програмима рада наших васпитно-образовних установа базично има простора не само за ширење демографских знања већ и за укључивање садржаја који подстичу хумане односе међу људима, уважавање вредности људског живота, одговорно родитељство, афирмацију човека и његове личности, као и друштва и друштвених вредности и потреба. У реализацији ових садржаја, вртићи и школе могу да добију помоћ кроз међуресорску сарадњу на нивоу локалне самоуправе са, на пример, здравстеним, културним или медијским установама. Такође, добро осмишљене и узрасно прилагођене публикације и образовно-васпитне емисије са електронских медија као и коришћење нових приступа за учење и информисање (Е-learning), представљају различите видове који омогућавају ефикасно и делотворно инкорпорирање свих садржаја популационе едукације кроз различите медије, предмете и образовно-васпитне програме.

Појединачни циљ 7. 1. Активирање система образовања и васпитања као кључног носиоца и реализатора програма популационе едукације

Систем образовања и васпитања у Републици Србији до сада није плански и систематски укључио садржаје и методолошке поступке у раду са децом и младима који би допринели инкорпорацији популационе едукације кроз наставне и ваннаставне активности школе, односно вртића. Наставни и васпитни програми недовољно подстичу хумане односе међу људима, здраво и одговорно родитељство, значај бројније породице за здравији развој детета, не стичу се довољна знања у области заштите репродуктивног здравља као ни довољна знања у циљу јачања националне и културолошке свести. Наставници и разредне старешине нису довољно припремљени и обучени за најцелисходнје укључивање садржаја из популационе едукације у своје предмете и активности. Стога, потребно је да систем образовања и васпитања преузме кључну улогу у промоцији садржаја из популационе едукације код деце, младих и њихових родитеља.

Мере, активности и механизми

1. Обогаћивање планова и програма предшколских установа, основних и средњих школа садржајима везаним за популациону едукацију (породично стабло, породични албум, улога брата, односно сестре, хумани односи међу људима, здраво родитељство, репродуктивно здравље, национална и културолошка свест, итд.)

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља, Министарство културе.

Рок: 2008. година.

2. Акредитовање програма за обавезно стручно усавршавање васпитача, наставника, разредних старешина, стручне службе, у циљу њиховог професионалног оснаживања за реализацију програма и садржаја из области популационе едукације у раду са децом, младима и њиховим родитељима

Носилац: Министарство просвете.

Рок: 2008. година.

3. Израда приручника за васпитаче, наставнике и стручне сараднике вртића, основних и средњих школа за рад у сфери популационе едукације

Носиоци: Министарство просвете, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2007. година.

4. Имплементација програма који активно укључују родитеље у рад вртића, односно школе са темама које промовишу здраво родитељство, развијање хуманих односа и толеранцију, значај вишечлане породице за здраво одрастање, итд.

Носиоци: Министарство просвете и локална самоуправа.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

5. Издавање информативно-едукативног материјала са садржајима који покривају теме из популационе едукације

Носиоци: Министарство просвете, Министарство културе, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година.

6. Ангажовање медија, посебно електронских, са програмом који укључује теме и садржаје из популационе едукације, као шира подршка образовно-васпитним установама у раду са децом, младима, родитељима. У домену електронских медија, укључивање тема из популационе едукације у дечји и образовни програм, рекламе, тематске дискусије, округли столови, итд.

Носиоци: Министарство просвете, Министарство културе, Министарство здравља и Министарство рада и социјалне политике.

Рок: 2008. година и даље континуирано.

Очекивани ефекти

Наравно, као сваки процес који има за циљ да утиче на промену система вредности, ставова и понашања, процес популационе едукације треба да буде и дуготрајан и систематичан. Прави резултати се не могу брзо очекивати, али ако се створи позитивна популациона клима и зачне формирање другачије репродуктивне свести која би подразумевала прихватање личне улоге и одговорности појединца у решавању основних популационих проблема заједнице у којој живи, они би могли бити дугорочне природе. Формирање репродуктивне свести која би уважавала друштвене потребе у овој сфери је, пак, неопходно, јер велики и можда најсложенији проблем који популациона политика треба да савлада налази се у сфери индивидуалне свести.